Skup o medijskoj politici u Srbiji

Demokratske promene 2000. godine nisu uticale na ozbiljniju promenu medijske politike u Srbiji.

Ovo je ocena učesnika međunarodne konferencije "Medijska politika u Srbiji - ciljevi, prepreke očekivanja", koja je u subotu završena u Beogradu. U poslednjoj sesiji ovog skupa, učesnici su ukazali da u poslednje četiri godine nije osnovan nijedan ozbiljan medij, da je prisutna tabloidizacija štampe, da ne postoji javni servis, kao i da nema državne strategije u uređivanju te oblasti.

Novinar nedeljnika NIN Stevan Nikšić je ukazao da poseban problem predstavlja činjenica da su pojedini mediji u vlasništvu kriminalnih struktura. "U tim medijima koji su veoma uticajni", dodao je on, "dominiraju politički sadržaji i tekstovi o stranačkim trvenjima, koje najčešće potpisuju novinari koji koriste pseudonime pozivajući se na neproverene izvore, što dodatno doprinosi tabloidizaciji medija".

Nikšić je rekao i da je "dramatično" što u Srbiji i ne postoji svest o nedostacima u medijskoj sferi i kako bi ta oblast trebalo da izgleda, založivši se za edukaciju na širem nivou koja bi obuhvatila novinare, korisnike, ali i političare i druge učesnike društveno-političkog života.

Dušan Reljić iz Fondacije za nauku i politiku iz Nemačke, rekao je da je u Srbiji i dalje prisutan "konglomerat kriminala i državnog nasilja", nastao u periodu komunizma i posebno tokom vladavine Slobodna Miloševića, ali i odsustvo jasne reakcije javnosti koja bi trebalo da to prepozna.

Urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković ocenio je, međutim, da se situacija u medijima ne može posmatrati izdvojeno od ukupnih društvenih prilika, naglasivši da je za sadašnje stanje, ipak, ključno potpuno odsustvo kritičke javnosti i činjenica da je društvena elita postala "udvorička".

U pokušaju da sumira izlaganja iz prethodnih diskusija, konsultant Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević je ocenila da je, i pored izvesnih specifičnosti za pojedine zemlje, "zapanjujuće" koliko su slični problemi u uređivanju medijske politike na prostoru jugoistočne Evrope. U tom kontekstu, ona se založila za komparativno istraživanje uloge medija u demokratizaciji jugoistočne Evrope, kao i za uspostavljanje programskih standarda koji bi se postavili kao standardi javnog servisa.