Istraživanje: Za uspeh i smrt!

Olimpijske igre u Atini prve su posle ustanovljavanja globalnih anti-doping pravila. I dok zvaničnici proširuju listu zabranjenih supstanci i brinu o posledicama doping  skandala koji su potresali Igre u Atini, sportisti su drugačija priča.

Lekaru i osnivaču američke Nacionalne akademije za sportsku medicinu Bobu Goldmanu njegovo ispitivanje stavova sportista prema dopingu pruža dosta mračnu sliku.

"Kada sam prvi put sproveo istraživanje 1983. godine, bio sam šokiran kada sam video da je od 198 vrhunskih sportista 52 odsto bilo spremno da umre za pet godina uzastopnih pobeda", rekao je Goldman agenciji Rojters.

"Od tada sam više puta ponavljao istraživanje i rezultat je bio isti, što je veoma šokantno s ozbirom da neki sportisti imaju svega 16 godina. Biti spreman da umreš sa 21 godinom je ozbiljno psihološko stanje kojim se treba pozabaviti", smatra Goldman.

Razlog je očigledan s obzirom na činjenicu da mnogi sportisti dolaze iz siromašnih sredina gde je šansa za bolji život ili obrazovanje dobar rezultat i sportska stipendija.

"Sa svetskim šampionatom ili zlatnom medaljom, sportisti mogu da sklope velike poslove vredne nekoliko miliona dolara i ugovore koji su bili nezamislivi za sportiste u prošlosti", kaže Goldman. "Ova iluzija i iskušenje su za mnoge preveliki".

Prema njegovim rečima, mnogi sportisti i dalje uspevaju da izbegnu kontrole vrlo vrednih doping zvaničnika. Zahvaljujući veoma naprednoj genetskoj tehnologiji, sportisti mogu da koriste takozvane sintetičke gene koji podstiču povećavanje umišićne mase i učinka, a za koje ne postoje doping testovi.

Ne postoje dokazi da se takva sofisticirana tehnologija koristi na Igrama u Atini, ali postoje dokazi da se novcem mogu rešiti neki doping problemi.

Gotovo svaki sportista uhvaćen u Atini je iz siromašnih azijskih ili zemalja bivšeg sovjetskog bloka i supstance koje koriste su veoma staromodne. Nijedan sportista iz bogatih zapadnih zemalja nije bio pozitivan na testovima.

"Kako tehnologija postaje sve sofisticiranija, vreme genetskog dopinga nije daleko - zvaničnici jednostavno ne mogu da idu u korak sa time", kaže urednik američkog lista o tehnologiji "Nju Atlantis" Erik Koen.

Pa zbog čega se onda jednostavno ne odustane, dozvoli sportistima da preuzmu punu odgovornost za svoj život ili smrt i sedne i gleda gde leže nove ljudske granice?

"Problem nije samo to što će iza svake medalje biti sumnja, već što će sport postati zabava. Sportisti će sve više ličiti na životinjske vrste uzgajane za trke a ne na ljudska bića koja se takmiče do granica svojih mogućnosti", kaže Koen.

Postoji tu još jedan problem. Ako bi steroidi postali legalni i svima dostupni, zar ne bismo drugačije gledali na sport, kada bi sprinteri pred sam start prvo ubrizgali sebi jednu dozu?