Omnipotentni i univerzalni kandidati

U Srbiji se od demokratskih promena često događa da političari menjaju funkcije, a da prethodno nisu obavili posao.

Ministar za kulturu u Vladi Srbije Dragan Kojadinović, kandidat je za gradonačelnika Beograda. Ta činjenica ponovo je pokrenula pitanje koliko je takva praksa prihvatljiva. Kojadinović, član Srpskog pokreta obnove, koji je na početku mandata obećao da će na funkciji ministra za kulturu pokušati da reši većinu problema, naročito u sferi medija, sada se usredsredio na sasvim druga pitanja.

"Po vašem pitanju se vidi da sam kao ministar za kulturu započeo mnoge stvari i očigledno je da sam ih započeo dobro. Nisam ih završio, ali mnoge stvari u životu započnemo sa željom da ih završimo, a sve što započnemo uglavnom i završimo. Sačekajmo završetak ovih izbora, pa ćemo videti šta dalje, ali ako sam se već kandidovao za gradonačelnika i ako sam više od 43 godine u ovom gradu, moj prioritet je Beograd, nema dileme", kaže Kojadinović.

Osim Kojadinovića, na takva potez se odlučio i Dragan Maršićanin iz Demokratske stranke Srbije koji je najpre privremeno obavljao funkciju predsednika Skupštine Srbije, a potom postao ministar za privredu u Vladi Srbije, u čijem je delokrugu i proces privatizacije. Ostavio je i to mesto kandidujući se za predsednika Srbije. Posle neuspeha na predsedničkim izborima, Maršićanin je prešao u diplomatiju.

Slično je postupio i lider Demokratske stranke Boris Tadić, koji je kao ministar odbrane najavio svoju kandidaturu za predsednika Srbije. Tadić, psiholog po obrazovanju, pre Ministarstva odbrane vodio je po prirodi ni malo slično Ministarstvo za telekomunikacije u Saveznoj vladi Zorana Žižića, gde je, takođe, započeo važne reforme. Tadić je to mesto izgubio ostavkom Žižićeve vlade, ali se po povratku na saveznu funkciju - ovoga puta u Savet ministara SCG - opredelio za Ministarstvo odbrane. Odatle se kandidovao za predsednika Srbije.

Miloš Jevtić iz DS-a smatra da je poslednji Tadićev potez bio ispravan, za razliku od odluke Maršićanina. "Ministarstvo (privrede) trenutno nema ministra i to pokazuje koliko Vlada (Srbije) neozbiljno shvata problematiku privatizacije, a to je, po našem mišljenju, suštinski važno pitanje za zemlju u ovom trenutku. Rotacije na funkcijama pre svega govore o karakteru i ličnosti čoveka koji ima slične političke aspiracije, a milsim da je politički neodgovorno takvo ministarstvo ostaviti bez ministra", kaže on.

Ipak, "sezonu" prelaska sa jedne funkcije na drugu, posle Petog oktobra, otvorio je tadašnji gradonačelnik Beograda Milan St. Protić, koji je posle samo nekoliko meseci napustio glavni glad Srbije i prešao glavni grad SAD, Vašington, gde je obavljao funkciju ambasadora Jugoslavije.

"Preletanje" sa jedne na drugu važnu funkciju nije bilo strano ni tokom režima Slobodana Miloševića. Podsećamo i da su čelni ljudi Srpske radikalne stranke 1997. godine, posle lokalnih izbora, zauzeli najviše položaje u opštini Zemun, gde su osvojili vlast, da bi se posle samo godinu dana provedenih na tim funkcijama uselili u kabinete u Vladi Srbije, prepuštajući poslove započete u Zemunu drugima. Tako je lider stranke Vojislav Šešelj iz fotelje predsednika SO Zemun, ušao u kabinet potpredsednika Vlade Srbije, baš kao i njegov zamenik Tomislav Nikolić, koji je bio i direktor JP "Poslovni prostor" u Zemunu. Generalni sekretar stranke je mesto direktora zemunskog Sportskog centra "Pinki", menjao za funkciju republičkog ministra za informisanje.