Monarhistički simboli i republika

U javnosti postoji dilema o svrsishodnosti uvođenja monarhističkih i verskih simbola u republikansko uređenje.

Najavljujući raspravu o državnim simbolima, pedsednik Skupštine Srbije Predrag Marković u utorak je izjavio da bi te simbole treba prihvatiti jer su oni su jedini koje Srbija ima. Heraldičar i član Krunskg saveta Dragomir Acović tvrdi da upravo kruna izuzetno značenje na grbu Srbije, dok novinar "Vremena" Stojan Cerović smatra da novi državni simboli ne odgovaraju mlađim generacijama i da je trebalo potražiti neko novo rešenje.

“Srbija nikada nije imala drugu himnu, nikada, dugoročno, nije imala drugi grb, osim tog kompletnog iz 1882, koji je najduže bio u upotrebi", rekao je Predrag Marković gostujući na TV B92 u ponedeljak. "Mislim da je zastava opšteprihvaćena. Mislim da sada svi znaju da to nije simbol monarhije, već simbol državnosti. To je carska kruna Nemanjića i zato su je prihvatile obe dinastije. Onog trenutka kada su prihvaćeni grb, himna i zastava, tog trenutka se osećate kao da ste poneli ličnu kartu. Postoji originalna verzija pesme i postoje još neke verzije koje su pevane”, kaže on.

U obrazloženju Predloga himne navodi se da, mada postoji nekoliko verzija teksta svečane pesme, republikanskom obliku države, kakav sada ima Srbija, najviše odgovara tekst “Bože pravde” u kojem se potencira narod. Marković kaže da će poslanici na to moći da ulože amandmane. Novinar nedeljnika “Vreme” Stojan Cerović, međutim, smatra da je taj predlog staromodan, naročito za mlađe generacije. “Razumem razloge onih koji misle da treba da uhvatimo kontinuitet s nekom tradicijom. Međutim, ta tradicija je dosta tanka i vidimo da su već u himni napravljene neke izmene u odnosu na izvornu pesmu ‘Bože pravde’. Čini mi se da se tako više podvlači veza s prošlošću i tradicijom, što je dobro podvući, ali mislim da nas tradicija nije toliko obavezivala”, kaže on.

S druge strane, iako su iz pesme izbačeni stihovi koji pominju kralja, to nije slučaj i s grbom. Heraldičar i član Krunskog saveta Dragomir Acović smatra da, pored krsta sa ocilima i dvoglavog orla, izuzetno značenje na srpskom grbu ima baš kraljevska kruna. "Osnovni deo grba prate tzv. parafernalije, kruna i kraljevski ogrtač s postavom od hermelina", navodi Acović i objašnjava da kruna opštem simboličkom značenju predstavlja pun suverenitet i da ga imaju ne samo države koje su monarhije po svom ustrojstvu, nego i mnoge republike, kao što su Ruska federacija, Bugarska, Češka, Mađarska ili Poljska.

Stručnjaci za zastave i grbove kažu da državna znamenja govore o uređenosti i postojanosti jedne države, a Srbija ima privremena znamenja već 14 godina. Na pitanje da li bi ipak trebalo raspisati konkurs za nove simbole ili referendum kako bi se građani izjasnili o tome, Marković kaže da referednumom donose ustav i ustavni zakon. "Mi smo u situaciji da u Ustavu piše da Srbija ima grb, zastavu i himnu, ali ih nema. Konkurs bi bio neophodan da su, recimo, postojale dve himne ili da niste imali himnu uopšte. Državni simboli jesu dokaz identiteta, dugoročnog postojanja jedne države, a oni će svakako proći referendum, onda kada ga bude Ustav prolazio, jer će sasvim sigurno biti ugrađeni, ako budu usvojeni, u budući Ustav", kaže Marković.

Stojan Cerović smatra da je ipak trebalo razmisliti o stvaranju potpuno novih znamenja. "Mislim da je možda trebalo razmisliti o tome da ta stvar bude urađena iz početka, pa da nekako dobijemo sve, s čime će se identifikovati najveći broj ljudi, koja će biti stvarno dobro prihvaćena. Deo ljudi će svakako moći da se identifikuje s tim simbolima i ako oni zvanično budu proglašeni, ljudi će ih na kraju prihvatiti. Međutim, mislim da ćemo propustiti priliku da dobijemo simbole koji će, barem mlađim ljudima, više značiti i bolje odgovarati novom senzibilitetu. Mislim da je možda trebalo biti slobodniji, hrabriji i moderniji u izboru simbola”, kaže Cerović.