Miloševiću možda tri presude

Tužilaštvo Tribunala, "prijatelji suda" i Slobodan Milošević protive se razdvajanju optužnica.

Tužilaštvo Haškog tribunala, "prijatelji suda" i Slobodan Milošević protive se najavama Sudskog veća da bi, kao jednu od mera za ubrzanje suđenja, moglo da razmotri i razdvajanje optužnica koje su protiv bivšeg predsednika Jugoslavije podignute u tom sudu.

Po jednom scenariju, Miloševiću bi u Tribunalu najpre bila izrečena presuda za ratne zločine počinjene na Kosovu, a posle toga bi bila nastavljena rasprava o događajima u Hrvatskoj i Bosni.

Advokat Dušan Ignjatović izjavio je za B92 da je spajanje i razdvajanje optužnica tokom procesa proceduralan manevar dozvoljen i u haškoj proceduri i u domaćem zakonodavstvu, ako je u interesu fer i efikasnog suđenja. "Sud je obavezan ne samo da obezbedi da suđenje bude fer i pravično, već i da to suđenje bude u nekom tempu i da se odvija nekom brzinom. To je bitno i za optuženog i za sve ostale strane u postupku. Ne možete vi nekoga držati, pa mu davati nekakvo fer suđenje koje će trajati unedogled", kaže Ignjatović.

Haško tužilastvo podiglo je protiv Miloševića tri optužnice. Prvu, kosovsku, još tokom bombardovanja Jugoslavije, potpisala je tadašnji glavni tužilac Luiz Arbur. Optužnice za Hrvatsku i Bosnu podigla je, ubrzo zatim, Karla del Ponte, koja je zahtevala da tri optužnice budu objedinjene jer zločini navedeni u njima predstavljaju delove jedinstvenog plana rukovodstva Srbije za proširivanje granica Srbije.

Sudsko veće sudije Ričarda Meja odbilo je taj zahtev, ali je odluku o spajanju optužnica donelo Žalbeno veće. Ipak, i to veće je ostavilo mogućnost da optužnice ponovo budu razdvojene ako postane nemoguće kontrolisati proces.

Advokati Tomislav Višnjić i Dušan Ignjatović, na pitanje da li razdvajanje optužnica može da oteža pripremu Miloševićeve odbrane jer imena svedoka, koje su njegovi pravni savetnici spominjali u javnosti, sugerišu da je optuženi odbranu nameravao da počne od Hrvatske i Bosne, kažu: "Pretpostavljam da su išli hronološki i da je Kosovo, po nekom njihovom rasporedu, ostavljeno za kraj. Ukoliko optužnice budu razdvojene i ako se zaista krene od Kosova, to bi značilo da će odbrana morati da izvrši preraspodelu svojih svedoka", kaže Višnjić.

"Ako on već i ima strategiju odbrane, ne vidim nijedan razlog da ta strategija ne bi mogla da bude promenjena u vremenu koje mu je potrebno. Ono što bi on mogao da uradi je da zatraži, možda, nešto dodatnog vremena za te promene i da svedoke koje je zamislio da pozove na početku odloži za kasnije", kaže Ignjatović.

Protiveći se najavama sudija o mogućem razdvajanju optužnica, "prijatelji suda" i optuženi ističu da odbrana mora biti iznošena pod istim uslovima kao i optužba, dakle u zajedničkom postupku. S druge strane, u Tužilaštvu postoji i bojazan, o kojoj je svojevremeno govorio sada bivši pomoćnik Karle del Ponte, australijski pravnik Grejem Bluit, da bi posle prve presude Miloševiću opalo interesovanje za taj proces, a da bi osnivač i glavni finansijer Tribunala, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, mogao tražiti da ostali procesi budu obustavljeni.