Taksista prodaje olimpijsku baklju

Kada je Dejan Nikolić, taksista iz Kragujevca predavao oglas da prodaje olimpijsku baklju sa 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, održanih 1984. godine, morao je to da čini tri puta. U oglasniku mu nisu verovali. Da se šali, mislili su njegovi prijatelji. Ali, baklja sa kojom je upaljen olimpijski plamen iz ruke tadašnje olimpijke Sande Dubravčić, posle 20 godina prešla je mnoge ruke, i čudnovatim putevima došla do stana Dejana Nikolića. Čuva je u ormaru, i sada je rešio da je proda.

- Sa ocem sam kao vojnik motorizovane gardijske brigade bio u Vukovaru, u ratu. Odande smo doneli tu baklju, pronašli smo je u ruševinama. Otac je bio sportski radnik i hteo je da je spase od uništenja, priča Dejan Nikolić, koji ne zna ni kolika je njena vrednost.

Na ideju da proda olimpijsku baklju, koja mu je ipak draga jer ga podseća, kako na neka bolja vremena u kome je imala svoju svrhu, tako i na ona najgora - ratna, Dejan Nikolić je došao posle više meseci razmišljanja i prelamanja. Živi skromno, kao i većina Kragujevčana, a besparica je prvo njegovu suprugu sa kojom ima i ćerku dovela do ideje o baklji. Dok je vadi iz ormara, da nam je pokaže, i pruža nam da je slobodno razgledamo, vidimo da mu ona znači, ali da i sam ne zna šta će mu.

- Ova baklja je lepa, ali nikad mi nije palo na pamet da je u kući držim poput nekog ukrasa. Ljudi i ne znaju šta je to. Pomislio sam da bih možda imao i neke probleme što sam je doneo u svoj stan, ali ja se nadam da se to što sam je doneo iz Vukovara pre može tumačiti kao spas za nešto što vezano za olimpijske igre. Dok su drugi sa ratišta donosili veliki plen, doneo sam samo nju. Verovatno je niko nije hteo. U ratu sam umesto bogatstva zaradio trovanje bojnim otrovima, zbog čega sam i lečen na VMA u Beogradu - kaže Dejan Nikolić.

Dok je drži u ruci, govori polako, s pauzama, kao da se seća vremena od pre 13 godina kada ju je pronašao u ratom razrušenom gradu. Nije hteo da je čisti, i da je glača, jer je baš želeo da ostane autentična jer svaki trag na njoj je deo priče o olimpijskoj baklji iz Sarajeva. On ne zna ni ko ju je nosio na otvaranju Olimpijade, mada se seća da su olimpijske igre u bivšoj Jugoslaviji bile prava atrakcija i da je, kao i većina Kragujevčana, najviše vremena provodio pored televizora i navijao za naše sportiste.

- Na oglas koji sam dao do sada se niko nije javio. Ljudi ili misle da je u pitanju neka šala, ili im ta baklja nije potrebna. Nadam se da će se možda ona naći u nekom olimpijskom muzeju, ako takav uopšte postoji. Nadam se i da će biti zanimljiva i povodom ovogodišnje Olimpijade u Atini. U svakom slučaju, njoj pripada neko bolje mesto nego što je moj orman - kaže Dejan Nikolić.

Olimpijska baklja, koja je plamen prenela od Atine do Sarajeva, preživela je bez oštećenja ratni vihor. Duga je oko 70 sm, načinjena je od srebrnastog metala, a deo koji odvaja dršku je zlatne boje. Na njemu je otisnuto „Sarajevo ‘84.“, a na plameniku znak OI. Vide se jasno tragovi dima i gareži, a na dnu je oznaka proizvođača „Mizuno korporejšn - Japan“. Njen sadašnji vlasnik se nada da će se na njegov oglas javiti neko kome je ovo uspomena na prve OI održanoj u nekoj socijalističkoj zemlji, potrebnija nego njemu.