Srbiji otvaraju vrata američke birokratije

Svojevremeni ambiciozni put bugarskog ministra finansija Milena Velčneva u Vašington u cilju jačanja odnosa njegove zemlje sa SAD odvijao se bez podrške ijednog Amerikanca koji bi u njegovo ime dogovarao stvari. Kraj njega je bila samo nekolicina Izraelaca s elegantno opremljenom kancelarijom u Vašingtonu, s brojnim vezama i velikom preduzimljivošću i, što je najvažnije, mnogo samopouzdanja.

Juval Rabin, sin pokojnog izraelskog premijera Jicaka Rabina, Simon Ševes, načelnik generalštaba premijera Rabina, Gil Birger, preduzetnik i bivši ekonomski ataše u izraelskoj ambasadi u Vašingtonu, i bivši ministar i načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga general-pukovnik (u rezervi) Amnon Lipkin-Šahak prvi su i jedini neamerikanci koji u ime stranih vlada rade kao profesionalni lobisti - dakle, za platu - kod američke administracije, Kongresa i nevladinih organizacija u Vašingtonu.

Njihova firma „Rabin, Ševes, Lipkin-Šahak, Birger partners“ („RSLB partners“) registrovana je u SAD. Njene kancelarije nalaze se na jednoj od najelitnijih adresa u prestonici: Konstitjušen avenju 101, u modernoj zgradi koja gleda na prelpu kupolu Kapitola.

„RSLB partners“ trenutno zastupa pet država i jedan narod pored Bugarske. Bili su voljni da otkriju samo da je reč o Obali Slonovače i Kurdima. U SAD oni zastupaju još dve afričke zemlje i jednu istočnoevropsku državu - „o kojoj je prerano govoriti“ (ispostavilo se da je reč o Srbiji).

Neko bi mogao da se zapita zašto je stranim vladama koje kucaju na vrata Vašingtona potrebna pomoć Izraelaca (od kojih niko ni jedan jedini dan nije proveo u kancelarijama američke vlade) dok traže vodiča koji će da ih povede kroz lavirint vašingtonske birokratije, nekoga ko će da izgovori „Sezame, otvori se“ pred vratima Kondolize Rajs ili da im došapne korisnu informaciju o kongresmenu koji bi mogao da progura povoljan zakon.

Tajna uspeha „RSLB partners“ u regrutovanju šest država kao svojih klijenata za samo dve godine, uprkos opravdanim sumnjama u sposobnost stranih lobista da funkcionišu u vašingtonskoj klimi, ne krije se samo u imenima Rabin, Ševes, Lipkin-Šahak i Birger, niti u vrlinama svakoga od njih, nego u reputaciji njihove zemlje porekla i njenim odnosima sa glavnim gradom domaćinom.

Ševes je pridobio Bugarsku u kojoj, kako sam kaže, „radi kao politički konsultant nekoliko političkih entiteta“. Lipkin-Šahak, koji je negovao sjajne odnose sa Afrikom tokom svoje vojničke karijere, pomogao je da se regrutuje Obala Slonovače i još dve afričke zemlje. Prezime Rabin otvara bezbroj vrata u Vašingtonu, gde pokojni izraelski premijer ima brojne pristalice. Birger je stručnjak za poslove Svetske banke i MMF-a i u tim organizacijama ima odlične veze.

Pored ličnih veza, „RSLB partners“ imaju koristi i od reputacije Izraela kao velikog američkog saveznika, zemlje kojoj su u Vašingtonu sva vrata otvorena. Svako ko je upoznat s tim da izraelske diplomate imaju praktično neograničen pristup izvršnom i zakonodavnom ogranku vlasti moraju s tim da se slože. Takvo gledište potkrepljuje činjenica da relativno bogati Izrael dobija godišnje tri milijarde dolara američke pomoći. Nije tajna da se mnoge zemlje trude da neguju dobre odnose sa Izraelom da bi se približile SAD.

Rašireno mišljenje da američki Jevreji imaju neograničenu vlast - mišljenje koje ne odgovara uvek stvarnosti - odnosi se i na ovu četvoricu Izraelaca. Oni to ne poriču. „Naši odnosi s američkim Jevrejima, jevrejskim političarima, jevrejskim pomoćnicima u Kongresu, jevrejskim poslanicima i uopšte proizraelski nastrojenim ljudima nesumnjivo nam veoma pomažu“, kaže Ševes. Pitanje je mogu li „RSLB partners“ da ispune obećano. Jasno je, međutim, da „RSLB partners“ zaista žare i pale. Bugarskoj ambasadi bi bilo teško, ili čak nemoguće, da sama imitira njihovu delatnost u ime bugarskog Ministarstva finansija. Vašington je surov grad za ambasadu jedne male zemlje.

Značaj jednog diplomate u Vašingtonu meri se brojem minuta koje visoki član administracije ili kongresmen mogu da mu posvete.

Velčnev je došao u Vašington da spase bar deo dugova Iraka Bugarskoj, unapredi ekonomsku saradnju sa SAD i možda čak zatraži izvesnu pomoć. „RSLB partners“ su ugovorili na stotine dragocenih minuta sa najvišim zvaničnicima, uključujući susrete s državnim podsekretarom i podsekretarima za trgovinu i odbranu, zamenicima savetnika za nacionalnu bezbednost, deset najviših kongresmena, između ostalog sa Hilari Klinton, šefovima MMF i Svetske banke, direktorima „Leman braders“ i „Kredit svis first Boston“ u Njujorku, glavnim investitorima, uključujući Rona Lodera, i urednicima „Vol strit džornala“ i „Vašington posta“. Ševes kaže: „Sve je urađeno za pet dana, tempom pokojnog Jicaka Rabina.“

Pošto zastupaju države, a ne samo kompanije, „RSLB partners“ su se automatski plasirali u prvu ligu. Ne zna se koliko novca firma zarađuje, a partneri odbijaju da komentarišu to pitanje, ali jedan od njih kaže: „Recimo da trošimo desetine hiljada dolara da nešto počnemo i pokrenemo, a uložene pare nam se vrate za samo nekoliko meseci. Sada ostvarujemo samo profit.“

Ekonomski potencijal lobiranja je ogroman. Četrdeset tri lobističke firme u Vašingtonu zaradile su najmanje po pet miliona dolara u 2000. godini. Procenjuje se da je zarada u 2002. bila 10 do 15 odsto veća.

Pretpostavlja se da „RSLB partners“ za sada ne dobija tolike sume. Ali ako ugled firme bude rastao istim tempom u naredne dve godine, oni će postati jedna od najuspešnijih firmi u industriji lobiranja.