Odvajaćemo i za penzije popova

Penzijsko invalidsko osiguranje i plate sveštenika u nerazvijenim područjima, ukoliko se usvoji novi prednacrt zakona o veri, koštaće poreske obveznike oko 200 miliona dinara godišnje. Nacrt zakona, koji je nedavno upućen na javnu ocenu, predviđa i imunitet sveštenstva, priznavanje crkvenog braka kao građanskog i obavljanje verskih obreda u školama, preduzećima i državnim ustanovama.

Ministar vera Milan Radulović rekao je za "Glas" da zaštita od prekršajne i krivične odgovornosti sveštenicima nije potrebna, jer oni paze da ne dolaze u sukob sa zakonom.

- Ukoliko se to i dogodi, i crkva i sud to sankcionišu. Institut imuniteta ima bitniju dimenziju, a to je da se sveštenici zaštite od spoljnih uticaja u obavljanju svojih dužnosti i bogoslužbenih obreda. Sveštenik je čovek kod koga se ljudi ispovedaju, što znači da kod njega može da dođe i ubica i da mu ispovedi svoje najmonstruoznije delo koje državni organi još nisu otkrili. Ukoliko običan građanin ne bi takvo delo prijavio, bio bi proglašen za saučesnika. Ako bi sveštenik delo, za koje je saznao kroz ispovest, prijavio, on bi prekršio sve crkvene kanone i ne bi mogao više biti sveštenik - kaže ministar i dodaje da ne postoji državni organ koji ima pravo da vrši pritisak na sveštenika da ono što je saznao u ispovesti saopšti nekome.

Ministar dodaje da će biti sankcionisano eventualno širenje verske netolerancije, jer postoji član u zakonu koji zabranjuje da ijedna crkva i verska zajednica širi versku netrpeljivost.

- Drugo je pitanje koje ovaj zakon ne tretira da li svaki pripadnik bilo koje crkve ima pravo i slobodu da se kritički izražava o drugoj crkvi. Širiti predrasude je zabranjeno, a širenje verske netrpeljivosti je krivično delo koje tretira krivični zakon. Ovaj zakon treba da ustanovi slobode koje uživaju crkve i koje uživa svaki verujući čovek - ističe ministar.

Kada je reč o toj slobodi, predviđeno je da sve crkve, verske zajednice i verska udruženja imaju isti pravni status i jednake uslove za ostvarivanje sloboda, samo bi se Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zbog njenih zasluga, priznao status prve među jednakima.

Ministar kaže da to znači odavanje priznanja SPC za istorijske zasluge koje je imala u očuvanju državotvorne svesti srpskog naroda i u širenju hrišćanske kulture na prostorima na kojima se nalazi današnja Srbija.

- Onaj ko dobija status prvi među jednakima ima i odgovornost i za slobodan život svih drugih verskih zajednica i crkava. Ovaj deo zakona samo konstatuje činjenice, a ništa ne projektuje - kaže ministar Radulović i dodaje da status prvog među jednakima ne podrazumeva nikakve privilegije.

Prema njegovim rečima, sve verske zajednice su jednake u početnoj poziciji, ali ona koja ima jaču tradiciju, veću unutrašnju snagu i brojnost prirodno će vršiti jači uticaj na socijalni i kulturni horizont u kojem deluje. Ono što, svakako, zaokuplja pažnju, pre svega vernika, jeste član zakona po kome je svaka crkva i verska zajednica dužna da za sebe donese uredbu kojom utvrđuje cene usluga, s tim što uredba jedne crkve važi na celoj državnoj teritoriji. Takođe se utvrđuje da su sveštenoslužitelji dužni da i besplatno pružaju duhovnu utehu i pouku svakom čoveku koji je zatraži.

To, nažalost, i dalje ne znači da su sveštenici obavezni da krste ili venčavaju i one koji nemaju novca, a žele da na taj način pristupe crkvi. Kako reče ministar, ovaj zakon samo konstatuje stvari, ne projektuje ih..., a možda bi u nekim situacijama trebalo.