Biće još optužnica ako brzo ne rešimo slučaj generala

Kohabitacija, kada je Vojislav Koštunica bio predsednik SRJ a Zoran Đinđić premijer Srbije, kočila je reforme, napisao je u jednom autorskom tekstu potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. On za „Blic“ ističe da od kohabitacije ne očekuje mnogo.

- Srbija trenutno ne ispunjava uslove za kohabitaciju jer ona podrazumeva da postoji jaka vlada sa stabilnom većinom, a da je izabran predsednik iz partije koja ne čini većinu u parlamentu. Prema tome, kod nas ne postoje uslovi za kohabitaciju. Jako bih voleo da me praksa demantuje.

Koliko god da je G17 plus bio čvrst u stavu da DS treba da uđe u Vladu Srbije, toliko su DSS i DS složni u oceni da rekonstrukcija Vlade nije moguća?

- Više nećemo da zovemo DS da uđe u Vladu Srbije. Nema smisla da to tražimo ako oni to ne žele. Politika G17 plus je dovela do toga da demokratski predsednik bude izabran na proteklim predsedničkim izborima. Stabilnost Vlade sada ne zavisi od G17 plus, već od odnosa DSS i DS. Oni to treba da reše. Svako njihovo dobro rešenje ćemo da podržimo. Sada je glavno pitanje efikasnost rada Vlade. Da bismo govorili o efikasnoj vladi, moraju da budu ispunjena četiri cilja. Prvi je oporavak privrede i nužnih ekonomskih reformi, a privatizacija je jedna od instrumenata. Tu tražimo brze rezultate. Drugi je da se definitivno reši problem saradnje sa Tribunalom u Hagu. Nastavak procesa pridruživanja EU je treći cilj. Taj proces je zaustavljen i pre dve godine bili smo bliži EU nego što smo danas. Četvrti je borba protiv korupcije. Ako možemo ta četiri cilja da ostvarimo, ostajemo u Vladi.

A ukoliko se ne ostvare?

- Ako ne možemo da ostvarimo pomenute ciljeve i mi ćemo iz poslaničkih klupa da podržavamo manjinsku vladu. Međutim, nije dovoljno samo da imamo stabilnu vladu. Ona može da stoji i da ništa ne radi, a da bude stabilna. Potrebna nam je efikasna vlada koja radi u interesu građana. Da li će DS sam da obrazuje tu vladu ili DSS, nije bitno, važno je da ta vlada može da pomogne građanima.

Vaša stranka učestvuje samostalno na lokalnim izborima. Da li ste razgovarali sa strankama iz Vlade o zajedničkom nastupu?

- Nismo razgovarali ni sa kim o zajedničkom nastupu jer smo i na parlamentarne izbore izašli samostalno i osvojili 11,5 odsto glasova. Verujemo da ćemo dobro da prođemo i na lokalnim izborima.

Nikako da se utvrdi ko ima koliki deo vlasništva nad „Mobtelom“. Na koga to u Vladi Srbije utiče Bogoljub Karić?

- Postoji problem odnosa novobogataša sa državom. Zadatak Vlade je da uredi te odnose i brani interese države. Nema nikakve tajne da Karić utiče na neke od članova Vlade. Za sada ona ipak funkcioniše nezavisno od uticaja Karića.

Da li bi izručenje četiri policijska i vojna generala Tribunalu ugrozilo bezbednost zemlje?

- Niko u G17 plus nije srećan zbog potrebe da se sudi generalima, ali to je realnost. Protiv smo suđenja po komandnoj odgovornosti, ali od Srbije zavisi da li će ova četiri slučaja biti poslednji slučajevi komandne odgovornosti. Ako se brzo ne reše, biće ih još. Ukoliko ih brzo rešimo, to će biti poslednji slučajevi.

Postoji najava da su naredna dva meseca kritična kada je reč o saradnji SCG sa Hagom?

- Tačno je da su naredna dva meseca odlučujuća i da ćemo morati da pružimo pouzdane informacije gde se ko nalazi sa liste haških optuženika i definitivno počnemo da sprovodimo zakon.

Šta su posledice ako se ništa ne uradi u tom roku?

- Sigurno je da sa SAD nećemo rešiti problem sertifikacije. S druge strane, EU je usvojila strateški dokument o evropskom partnerstvu, u kojem se izričito navodi potreba rešenja saradnje sa Hagom. Jasno je šta su posledice.

G17 i dalje insistira na tome da državna zajednica ne funkcioniše.

- Danas postoji mnogo čvršća državna zajednica između Poljske i Portugala kao članova EU nego između Srbije i Crne Gore. To je realnost. Državna zajednica ne funkcioniše dobro. Pogledajte poslednju posetu predsednika Saveta ministara Makedoniji. U delegaciji je bio član porodice Karić! Da li je to znak dobrog funkcionisanja državne zajednice? Međutim, važnije je što državna zajednica, takva kakva jeste, ne omogućava brže pridruživanje EU i zaustavila je proces priključenja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Nama je u naredne dve-tri godine važnije da postanemo član STO nego EU jer ulaskom u STO rizik investicija je niži i to utiče na otvaranje novih radnih mesta. U diplomatskim depešama se u nekoliko navrata spominje, a to niko ne želi javno da kaže, da je nefunkcionalna državna zajednica prekinula naš proces pridruživanja STO. Troškovi su ogromni.

Na šta biste usmerili milijardu i po evra kojima Srbija sada finansira zajednicu?

- Nije sav taj novac višak jer deo ide za finansiranje diplomatije i vojske. Plaćamo preskupu administraciju za državnu zajednicu koja nam ne omogućava da uđemo u STO. To je izgubljena dobit koja može da se meri hiljadama radnih mesta koja neće biti otvorena. Međutim značajan deo tog novca mogao bi da se uštedi. Pre svega, finansirao bih budžetski deficit u Srbiji. Tačnije, bio bih siguran da će penzije moći redovno da se isplaćuju.

Kada Srbija može da očekuje ponovo uspostavljanje preferencijala za izvoz šećera u zemlje EU?

- Odluka će biti doneta do 8. avgusta. U toku ove nedelje odgovoriću na pismo komesara EU Krisa Patena. Verujem da posle toga možemo da očekujemo dobre vesti iz Brisela.