Uspon predsedničke stranke

Ako je Srpska radikalna stranka definitivno postala stožerna stranka antihaške Srbije, usisavajući i biračko telo Miloševićeve partije čija agonija marginalizacije postaje sve izvesnija, na drugom polu političke scene, tu "stožernu" ulogu sada preuzima Demokratska stranka. Relativno brzo i bezbolno, zahvaljujući najviše svom novom lideru, DS je izvršila katarzu, izišla iz gliba kompromitacije i postala predsednička stranka u zamahu. Umesto konfrontacije, DS nudi kohabitaciju, pacifikujući političku scenu, ali i svoje konkurente u defanzivi zbog zjapećeg legitimacijskog deficita.

Ali, ako je Tadićeva "milost" prema kabinetu Vojislava Koštunice i potrebna zbog stabilizacije Srbije, tu "milost" teško da će moći da očekuju male partije koje su svoju sudbinu vezale za DS. Integracija nekih malih i programskih srodnih partija u DS, najavljena još u vreme parlamentarnih izbora, teško da će biti rutinska. Za sada je izvesno da poseban tretman može očekivati samo Demokratski centar i to je izgleda jedini romantičarski ustupak koji će DS napraviti. I to više iz uvažavanja prema profesoru Dragoljubu Mićunoviću, političkom ocu Zorana Đinđića i jednom od osnivača DS, nego zbog realne snage DC, koja je prilično skromna. Integracija DC u DS na svoj način pokazuje i apsurdnost usitnjavanja političke scene, jer teško je danas naći ozbiljne programske razloge zašto je DC uopšte i nastao, sem uvređenosti profesora Mićunovića nakon izvršenog Đinđićevog "lapota". Ali, i taj ustupak DS pre će biti personalni nego grupni. Dakle "integrisaće" se pojedinci, a ne partije. To je, izgleda, i najviše na šta Građanski savez Srbije može da računa.

Za razliku od DC, koji se suštinski ne razlikuje od partije "majke", ostaje žal što se programska unikatnost GSS istrošila u postpetooktobarskim koalicijama i kalkulacijama, tako da se sada GSS ne nalazi u poziciji boljoj od, recimo, Batićeve Demohrišćanske stranke. Ostaje i razočaranje što opcija GSS nije uspela da se omasovi i artikuliše kao nezaobilazna u demokratskoj Srbiji, kad znamo da se ta unikatnost i nezaobilaznost GSS osećala i pored SPO i DS u vreme koalicije "Zajedno". Naravno, i nastanak Koraćeve SDU, pored GSS, je još jedan prilog ovdašnje stranačke apsurdnosti. Prostije rečeno, GSS i SDU danas ne donose politički profit Tadićevoj stranci. Nebojša Čović i njegova Demokratska alternativa sa 2,20 odsto osvojenih glasova i iskustvom na Kosovu i jugu Srbije donose. Pragmatizam (sebičnost) i romantika ne idu zajedno.