Srbija na drugom mestu

Od deset studenata osmoro bi napustilo zemlju ako im se ukaže prilika

Mladi iz Srbije i dalje maštaju o životu u inostranstvu, pre svega o odlasku u jednu od zemalja Evropske unije. Sreću u tuđini, većina studenata Beogradskog univerziteta bi potražila zbog niskog životnog standarda, zato što ovde nemaju perspektivu, ali i zbog sigurnog života i nastavka školovanja.

– Velika većina akademaca, njih 70 odsto je okarakterisala svoj sadašnji život kao osrednji i loš, dok nešto više od polovine vlasnika indeksa na Beogradskom univerzitetu ne vidi svoju budućnost u ružičastim bojama – objašnjavaju Ruža Ristanović i Rafael Pupovac iz Marketing radionice Ekonomskog fakulteta koja je početkom ovog meseca uradila obimno istraživanje o stavovima i mišljenjima studenata BU.

Na pitanje „da li biste napustili Srbiju ukoliko bi vam se za to ukazala prilika”, samo 16 odsto ispitanika je odgovorilo sa „ne”. Za razliku od protekle decenije, na listi poželjnih destinacija primat Americi i Kanadi oduzele su zemlje Evropske unije, u koje bi otišlo gotovo 60 odsto studenata najvećeg univerziteta u zemlji. Put Sjedinjenih Država otišlo bi oko osam procenata akademaca, u Australiju bi otplovilo njih sedam odsto, dok je na četvrtom mestu Velika Britanija, koja je želja 4,83 procenta studenata.

Mladi sa BU demantovali su i tvrdnje istraživača fenomena „odliva mozgova” da će nakon 5. oktobra 2000. godine kao razlog za odlazak dominirati nastavak školovanja, odnosno stručno usavršavanje.

– Najveći broj studenata (36,6 odsto) je odgovorilo da su nizak životni standard i to što ovde nemaju perspektivu (24,17 odsto) osnovni razlozi zbog kojih bi napustili Srbiju, a na trećem mestu je nesiguran život u zemlji (skoro 17 procenata). Nije zanemarljiv ni broj onih koji bi spakovali kofere radi daljeg školovanja (13,49 odsto) – kaže Pupovac, dodajući da bi oko osam procenata mladih napustilo rodnu grudu zbog nezaposlenosti, dok bi kod šest odsto studenata presudni bili – politički razlozi.

Iako je očigledno da je u proteklih 15-ak godina armija mladih, pre svega fakultetski obrazovanih, napustila zemlju, odliv mozgova je jedan od najmanje proučavanih fenomena. Nevladina organizacija Obrazovni forum je jedna od retkih koje je pokušala da dođe do nekih konkretnih podataka, izazivajući pravu buru u javnosti, a pogotovu akademskim krugovima, procenom da je Srbiju napustilo oko pola miliona mladih i obrazovanih.

Ministarstvo prosvete Srbije je ovu tvrdnju odmah demantovalo izjavom „da je valjda neko i ostao”, ne saopštavajući konkretne podatke. Rektorat Beogradskog univerziteta takođe nema podatke o tome koliko je ljudi zaista napustilo zemlju.

Po rečima rektora BU profesora dr Marije Bogdanović, gubljenje nastavnog kadra i diplomiranih studenata još nije zaustavljeno. „Od oktobra 2000. do oktobra 2003. godine, sa Univerziteta je otišlo 377 nastavnika i saradnika, dok o broju diplomiranih studenata koji napuštaju zemlju, nemamo podatke”, ističe rektorka Bogdanović.

Prema podacima Obrazovnog foruma, u toku osamdesetih godina prošlog veka, kad je država omogućavala relativno pristojne uslove za život, odlazilo je oko dva odsto stanovništva. Devedesetih, zbog ratova, besparice, ovaj se broj utrostručio. Pre izbora 2000. godine, procenat se popeo na fantastičnih 19 odsto, a istraživači su spominjali i cifru od 25 procenata.

– Podaci koje je do sada prikupio Obrazovni forum govore da više od 50 odsto mladih stručnjaka dolazi iz oblasti tehničkih nauka (elektrotehnika, mašinstvo, građevina), a potom slede prirodne nauke (33 odsto), biznis i finansije, umetnost, medicina i pravo. Oko 60 odsto njih svoj životni put su nastavili u Severnoj Americi, a oko 30 odsto u Evropi – kaže dr Aleksandar Bogojević iz Instituta za fiziku, inače autor projekta „Odliv mozgova” ispred Obrazovnog foruma.

Prema tom istraživanju, odmah po završetku fakulteta u inostranstvo je otišlo 40 odsto mladih, a njih 22 odsto po dobijanju magistarske titule. Ono što zabrinjava jeste podatak da je 12 odsto mladih pobeglo odmah po završetku srednje škole. To je, po rečima dr Bogojevića, marker nezdravog društva: kada ljudi beže iz drugog razreda Matematičke gimnazije u lošiju američku školu.

Što se tiče povratka u zemlju, dr Bogojević objašnjava da veliki uticaj ima porodično stanje čoveka. Ako je, na primer, oženjen strankinjom, šansa da se vrati je zanemarljiva. Trenutak povratka često je vezan i za uzrast dece – da li kreće u školu ili kad razmišlja da zasnuje porodicu...

– Kod dijaspore je „bela kuga” malo „belja” nego u regionu. Od ukupnog broja migranata, oko 42 odsto su samci, oko 38 odsto su u braku, ali nemaju decu, 12 procenata imaju dvoje dece, pet odsto jedno, a tek tri odsto troje dece. Razlozi su kako mnogo radnih sati, tako i česte selidbe zbog posla u druge gradove – objašnjava dr Bogojević.

A prema jednom istraživanju Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, gotovo 10 odsto stručnjaka koji su napustili Srbiju – nema nameru da se više vrati. Oni su otišli zbog visoke zarade i boljih uslova rada (po 22 odsto), a zanimljivo je i da su pre odlaska tvrdili da je to – samo privremeno.