Pet godina Kumanovskog sporazuma

Na današnji dan, pre pet godina u Kumanovu potpisan je Vojno-tehnički sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova.

Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su sporazum kojim su okončani vazdušni udari NATO-a na Saveznu Republiku Jugoalsviju, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage, među kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO-a.

Sa povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci. Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 ljudi je ubijeno, a oko 5.000 ranjeno u napadima NATO-a na SR Jugoslaviju, koji su počeli 24. marta. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

Sa strane tadašnje SRJ, sporazum je potpisao zamenik načelnika Štaba vrhovne komande Vojske Jugoslavije general Svetozar Marjanović, koji je ovako komentarisao svečani trenutak: "Razgovori su bili teški, ali smo uspeli da na kraju potpišemo sporazum o miru što znači da je rat prestao. Takođe, to znači da je pobedila politika mira, politika mira koju vodi SRJ i predsednik Milošević."

Tadašnje vlasti ovekovečile su ovu istorijsku odbranu Kosova paljenjem Večne vatre na Ušću. Vatra je gorela tek nekih mesec dana, ali je Kumanovski sporazum i dalje na snazi – Kosovo je pod protektoratom UN a bezbednost obezbeđuje Kfor, građani pokrajine imaju UN pasoše i lične karte, srpski zakoni ne važe, a o povratku vojnika SCG u pokrajinu niko ozbiljan više i ne razmišlja.

Kosovski Srbi žive u strahu, a žrtve na srpskoj strani su skoro svakodnevne. Bilans poslednjih pet godina na Kosovu za B92 iznosi član predsedništva skupštine Kosova Oliver Ivanović: "Prema podacima koje posedujemo, 238.000 je registrovanih raseljenih lica u SCG, to su brojke Međunarodnog Crvenog krsta i UNHCR-a, 1.200 je ubijenih i oko hiljadu je nestalih. To su tragične posledice jedne velike političke greške počev od našeg rukovodstva, zaključno sa međunarodnom zajednicom. Svoj deo odgovornosti snosi srpsko i jugoslovensko rukovodstvo, ali međunarodna zajednica i NATO pre svega, jer nisu uspeli da nametnu drugačiji oblik sporazumevanja, pa se još uvek automatske puške koriste kao jak argument."