Priznala čedomorstvo

Slavica Glišić, osumnjičena za čedomorstvo, puštena je iz pritvora pošto je priznala da je počinila to krivično delo.

Slavica Glišić iz Prevešta, kod Jagodine, noć između četvrtka i petka provela je u kući svog rođaka Milorada Mijailovića. Tokom noći, po rečima Mijailovića, nepoznato lice je razbilo njen prozor, a on sumnja da ga je neko noćas i prisluškivao.

Novinar Televizije Jagodina i dopisnik B92, Saša Filipović, posetio je mesto događaja ne bili razgovarao sa meštanima i službenicima tamošnjeg Doma zdravlja i Centra za socijalni rad. Međutim, niko od njih nije želeo da razgovara o slučaju, ali Filipović je na putu sreo samu Slavicu Glišić.

B92: Slavice, jesu li tačne ove priče?

SG: Jesu.

B92: Koliko ste svojih beba tako...?

SG: Četiri. Dva sam ja, dva majka.

B92: I šta su vam rekli u policiji?

SG: Rekli su mi da idem kući.

B92: Kada ste poslednje umorili?

SG: 1. maja.

B92: Mislite li da je u redu to što ste napravili?

SG: Nije, ali šta da radim.

B92: Zbog čega ste to napravili?

SG: Nisam stigla da ga spasem.

B92: Od koga da ga spasete?

SG: Iz plodne vode.

B92: A što se niste obratili lekaru?

SG: Nisam imala para.

Priče koje selom kruže kažu da su policija i patolozi pronašli mrtvo novorođenče Slavice Glišić rođeno oko prvog maja, kao i ostatke tri ranije rođene bebe. Jedan od onih koji su pomagali policiji prilikom traganja za zakopanim bebama, koji nije želeo da se njegovo ime i prezime pominju u javnosti, potvrdio je sve navode i priče meštana.

Na seoskom groblju, kod spomenika porodice Glišić, vide se jasni tragovi da je tu nešto kopano i da ju tu sahranjeno najverovatnije poslednje umoreno novorođenče. Ono što je još vredno pomena je da su meštani razgovarali opreznije nego prethodnih dana i da su pojedini samo ćutali, kao što su to činili proteklih petnaest godina kada je reč o Slavici Glišić.

Patolog Slobodan Savić sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu kaže za B92 da zakon predviđa lakši tretman za ženu koja izvrši čedmorstvo, nego počinioca nekog drugog ubistva. “Zakon smatra da žena to izvršava u stanju nekog poremećaja, koji je kod nje izazvan porođajem, i to tako i stoji u Zakonu. Međutim, činjenica je da do čedomorstva dovode uglavnom socijalni faktori. Čedomorstvo se može voditi na dva načina. Jedan je aktivan, kada majka zaista povređuje dete, a drugi je pasivan, kada majka odbacuje dete, koje umire bez neophodne nege”, rekao je Savić.

Savić navodi da je broj slučajeva čedomorstva u zemlji u poslednjih nekoliko decenija smanjen, odnosno da je reč o pojedinačnim slučajevima. Prema njegovim rečima, opadanje broja čedomorstva može biti povezano sa zakonskom regulativom u vezi s liberalizacojom pobačaja jer je do tada na Institutu za sudsku medicinu godišnje obdukovano 10 do 20 slučajeva čedomorstva.