Lovci u mutnom ostaće bez akcija

Povezanim licima, za koja se utvrdi da u nekoj od domaćih banaka imaju više od 15 odsto kapitala, akcije će biti oduzete, a dokapitalizacija poništena. - Samo dve banke nisu dale saglasnost da se objavi spisak svih njihovih vlasnika

- Narodna banka Srbije će već 1. juna na svom sajtu objaviti spisak svih akcionara, bilanse stanja i uspeha i vlasničku strukturu banaka koje posluju u Srbiji, bez obzira da li su osnovane domaćim ili stranim kapitalom. Sve banke već su dostavile podatke o vlasničkoj strukturi i oni se trenutno obrađuju, a, za sada, samo dve nisu dale saglasnost da se zvanično objavi njihova vlasnička struktura- izjavio je za „Dnevnik” guverner NBS Radovan Jelašić, koji nije želeo da precizira koje su to banke.

Ima li u tim spiskovima vlasnika domaćih banaka i nekih akcionara koji i za vas predstavljaju iznenađenje?

- Na osnovu prvih informacija mogu da kažem da nema nekih velikih iznenađenja, a detaljna obrada svih podataka je još u toku- kaže Jelašić.- Kada se taj posao okonča verovatno ćemo morati da idemo i na dodatna ispitivanja i tek posle toga ćemo moći da kažemo da li ima iznenađenja ili ne.

Šta će se desiti ukoliko ta dodatna kontrola pokaže da u nekim bankama povezana lica poseduju više od 15 odsto akcija, a za to nisu tražili neophodnu saglasnost NBS?

- Prvo, na osnovu važećeg zakona, sve takve dokapitalizacije, obaveljene bez saglasnosti NBS, ništavne su! To znači da se one ne priznaju, pa ni takvi akcionari zapravo to nisu,bez obzira šta oni sada misle. Po zakonu, naime, NBS nije dužna da potvrdi da oni nisu akcionari i zato će automatski sve takve dokapitalizacije biti poništene. No, iskreno se nadam, posle svega što se desilo u našem bankarskom sektoru, da za to neće biti potrebe. Tim pre ako se ima u vidu šta će se sve najverovatnije dešavati kroz dodatne dokapitalizacije i ukrupnjavanje. Nadam se, takođe, da su sve banke shvatile da bez dugoročne strategije za naredne tri ili pet godina i bez jakog strateškog partnera neće biti lako da se preživi u bankarskom sistemu Srbije.

Da li će posle poništavanja takvih dokapitalizacija lovci u mutnom ostati možda i bez novca, ili samo bez akcija?

- Ostaće bez akcija. Novac će morati da im vrati banka, u čijoj su dokapitalizaciji oni učestvovali bez neophodne saglasnosti NBS.

Hoće li pojedinci i povezana lica, koja nisu tražila saglasnost NBS, ostati bez svih, ili samo bez akcija iznad propisanog limita od 15 odsto?

- Automatski će se ništavnim smatrati samo dokapitalizacije, na osnovu kojih su pojedinci ili povezana lica stekli više od 15 odsto kapitala u nekoj banci.

Preskakanje „praga” samo s dozvolom

A šta je s onima koji su imali odobrenje NBS za kupovinu više od 15 odsto, ali su kasnije, bez novih saglasnosti, nastavili da kupuju akcije i tako povećali svoj udeo u nekim bankama?

- I takve dokapitalizacije su pravno ništavne. Saglasnost NBS, naime, neophodna je i onima koji su u nekoj banci već imali više od 15 odsto kapitala, a hteli su, ili su već povećali svoj udeo kupovinom novih akcija. Dakle, ta saglasnost nije neophodna samo da se preskoči „prag” od 15 odsto, već i za kupovinu svake sledeće akcije iznad tog limita.

GUVERNER NBS I DIREKTORI NAJVEĆIH BANAKA O ISPLATI STARE ŠTEDNJE

Država već spremila 181 milion evra

Za naplatu 31. maja dospeva 142 miliona položenih u državne banke, 25,5 miliona kod Dafiment banke i 13,9 miliona evra kod Jugoskandika, precizirao Radovan Jelašić. – Poziv građanima da otvore devizne račune, na koje će devize biti automatski prebačene, uz stimulativnu kamatu

– Za isplatu ovogodišnje rate stare devizne štednje u iznosu od 530 evra po ulogu, koja dospeva za naplatu 31. maja, država je u budžetu već obezbedila novac i za nedelju dana Ministarstvo finansija počeće da ga sukcesivno prosleđuje poslovnim bankama preko NBS-a – saopštio je juče na konferenciji za novinare guverner NBS-a Radovan Jelašić.

On je precizirao da je do sada u obveznice, koje za naplatu dospevaju za 11 dana, konvertovan 181 milion evra stare štednje, 142 miliona kod “državnih” banaka, 25,5 miliona kod Dafiment banke i 13,9 miliona evra kod Jugoskandika, i naglasio da će uskoro, posle ubrzane obrade dokumentacije, biti isplaćeno još pet miliona evra, položenih u dve propale piramidalne banke.

Jelašić je istakao da isplata stare štednje neće ugroziti devizne rezerve, jer je između 80 i 90 odsto neophodnog novca Ministarstvo finansija obezbedilo u evrima, a ne u dinarima. Da bi se izbegle nepotrebne gužve na šalterima, on je građane pozvao da u bankama otvore devizne račune, na koje će im automatski 31. maja biti prebačen novac u evrima. Do sada su vlasnici obveznica otvorili 5.000 takvih računa u Nacionalnoj štedionici, Vojvođanskoj, Komercijalnoj i Jubanci, na koje otpada više od 90 odsto ukupne stare devizne štednje, kazao je Jelašić, i naglasio da će posle 21. maja na Beogradskoj berzi biti obustavljeno trgovanje obveznicama serije A2004, koje će moći da se naplate posle 31. maja. Guverner je saopštio i da je do sada, preko Nacionalne štedionice, isplaćeno 430.000 evra štedišama Jugobanke-Jugbanke iz Kosovske Mitrovice.

Generalni direktor Vojvođanske banke, na koju otpada tri odsto ukupne stare štednje, ili 143 miliona evra, Zoran Radonjić, istakao je da će ove godine štedišama banke biti isplaćeno 6,5 miliona evra. On je dodao da je od ukupne štednje u ovoj banci u obveznice do sada konvertovano 80 odsto i da je građanima od 27. aprila omogućeno da otvore devizni račun, na koji će ovogodišnje sledovanje automatski biti uplaćeno 31. maja. Ukoliko se novac oroči na tri meseca, godišnja kamata biće 4,2 posto, na šest meseci 5,2 i na 12 meseci šest procenata, a na osnovu toga će banka građanima ponuditi i široku lepezu potrošačkih kredita, kazao je Radonjić.

Generalni direktor Nacionalne štedionice Bojan Stanivuković istakao je da većina štediša ove banke još nije otvorila devizne račune i da će po tom osnovu nova štednja porasti za samo 2,5 miliona evra. Gotovinska isplata preko NŠ moraće da se zakazuje, jer pravo na ovogodišnju ratu ima 180.000 starih štediša, kazao je on, i naglasio da će građani koji otvore devizni račun imati pravo da za štednju koja dospeva 2005. i 2006. godine odmah dobiju kredit, za čije će vraćanje rok biti od tri do 12 meseci, a kamata devet posto godišnje. Stanivuković je istakao da zloupotrebe “širih razmera” nisu moguće, da je sankcionisano falsifikovanje potpisa prilikom isplate i konverzije štednje u obveznice i da se jedan službenik banke zbog toga još uvek nalazi u zatvoru.

Oko 8.500 štediša Komercijalne banke, po rečima njenog predsednika Ivice Smolića, dobiće u ovoj godini četiri miliona evra. To neće biti nikakav problem, kazao je on, i naglasio da su klijenti banke u obveznice konvertovali 120 miliona evra stare i u nju položili više od 300 miliona dolara nove štednje. On je istakao da samo za građane koji do 31. maja pristanu da im se ovogodišnje sledovanje prebaci na devizni račun i oroči od tri do 12 meseci važe kamate od 4,6 do 5,5 posto godišnje.

Prvi čovek Jubanke, u koju je položena stara štednja od 505 miliona evra, Branimir Đokić, istakao je da u obveznice još nije konvertovano 160 miliona. Jubanka je do sada regulisala dug od 19 miliona, a ove godine će isplatiti još 16,2 miliona evra, s tim što je od 10.000 štediša njih 1.000 otvorilo devizne račune, kazao je Đokić, i naveo da će na uloge po viđenju kamata biti 1,6 posto, a na oročene od četiri do 5,5 procenata. Oročena štednja tretiraće se kao namenska, tako da će biti osnov za dobijanje kredita, za koje će rok vraćanja biti od tri do pet godina, rekao je Đokić.

Poslednja šansa za štediše Dafimenta i Jugoskandika

Guverner Jelašić je najavio da će 1. jula, zbog problema s bazom podataka, uputiti još jedan poziv štedišama Dafiment banke i Jugoskandika, s kojima se do sada nije kontaktiralo u vezi s isplatom, da prijave svoja potraživanja. Cilj te akcije je da štediše pokažu svoju dokumentaciju, čijom će se proverom utvrditi da li imaju pravo na isplatu.

Građanima, koji insistiraju na tome da im se potraživanja od Dafimenta i Jugoskandika isplate prema sudskim rešenjima, guverner je poručio da to mogu da naplate samo iz stečajne mase tih banaka, a nikako od para poreskih obveznika, odnosno buyeta. Svojevremeno su, pre nego što su deponenti Dafimenta i Jugoskandika izjednačeni sa starim štedišama državnih banaka, neki građani dobili sudska rešenja da im propale piramidalne banke isplate svu glavnicu, uvećanu za ugovorenu kamatu do konačne isplate. Tako su neke štediše dobile rešenja po kojima bi sada trebalo da im se isplati i 100 puta veća suma od one koju su uložili, rekao je Stanivuković, i objasnio da je važećim zakonom regulisano da se štedišama ovih banaka vrati samo glavnica.