Novinari pred zidom ćutanja

Posle brze demistifikacije slučaja "Kapetan Džo", početka rešavanja "šećerne afere" i nekoliko hapšenja, među kojima i brzo privođenje osumnjičenih za ubistvo Novosađanina Radovana Jelačića, člana grupe "Firma", novinari su neretko nailazili na zid ćutnje u pokušaju da stupe u kontakt sa predstavnicima policije. Da li je već zaživela i šta, zapravo, znači nedavna najava ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića o uvođenju reda u komunikaciji policije sa medijima, čini se da je otkriveno upravo u danima koji su za nama.

Prethodni sastav MUP-a, na čelu sa Dušanom Mihajlovićem, optuživan je za prikrivanje informacija, traljavost u istragama o ubistvima, ali i za pojedine poteze iz akcije "Sablja". Tada je prigovarano za nerešene slučajeve ubistava iz vremena Miloševićeve vlasti, ali i za poslednje tri godine. Da li će najava iz kabineta ministra Jočića značiti da će biti nastavljena praksa držanja na distanci policije prema medijima ili nas čeka otvorenija saradnja, pitali smo glavne urednike medija u Srbiji. Sagovornoci "Glasa" slažu se da saradnja sa policijom nije na zadovoljavajućem nivou, ali da je profesionalnost predstavnika medija najbolji način za zaštitu od pritisaka predstavnika svake vlasti.

Veran Matić, glavni urednik Radiotelevizije B92, smatra da je saradnja novinara i policije vrlo osetljiva oblast, jer se radi o veoma tankoj liniji između cenzure i opstrukcije rada policije.
- Izveštavanje medija može naneti veliku štetu policijskoj istrazi ako se pojedini podaci objave pre vremena. S druge strane, policija može, tvrdeći da ne može ništa da saopšti zbog istrage, nastojati da sakrije i one stvari koje javnost ima opravdan interes da zna i koje istrazi ne štete, ali mogu da štete moćnim pojedincima. Zbog toga je potrebno raditi na podizanju profesionalnosti rada novinara koji prate rad policije, kao i na povećanju poverenja policije u profesionalne novinare.

Dakle, policija ima legitimno pravo da neke informacije zadržava za sebe ako bi njihovo preuranjeno objavljivanje nanelo štetu policijskim poslovima, ali odluka o objavljivanju pojedinih informacija o radu policije, do kojih novinar može doći i iz drugih izvora, ipak leži na novinaru i uredniku i njihovoj profesionalnoj proceni - kaže Matić i dodaje da saradnja počiva u obaveštavanju policije o svim slučajevima pretnji ili sličnih napada na novinare i u brzoj i odlučnoj akciji policije u zaštiti novinara. Milan Mišić, odgovorni urednik "Politike", zamera policiji na birokratskom načinu komuniciranja sa medijima.
- Za gotovo svaku informaciju mora se podneti pismeni zahtev policiji, pa mislim da unapređenje saradnje mora da ide prema otvorenijoj i bržoj komunikaciji sa novinarima. Dešavalo se da je bilo zamerki od strane policije na pojedine tekstove u našim novinama, ali to nikada nije bilo u tolikoj meri da bi se pokvarili odnosi koji su korektni - kaže Mišić.

Veselin Simonović, glavi urednik dnevnika "Blic", kaže da novinari ne smeju da dozvole bilo kome da se meša u uređivačku politiku medija, a da je profesionalnost novinara najbolja zaštita.
- Nikada nismo dozvilili vlastima niti bilo kom centru moći da se meša u naš rad, kako u vreme Miloševićevog režima, tako i posle petooktobarskih promena. Smatram da novinar mora da pokaže dosta kuraži u svom radu, odnosno da se svojom nezavisnošću i profesionalnošću zaštiti - smatra Simonović.

Dragan Janjić, glavni urednik novinske agencije Beta, koja je još u vremenu Miloševićeve vlasti prva počela sa emitovanjem objektivnih informacija, kaže da pre petooktobarskih promena gotovo da nije postojala saradnja njegove medijske kuće i policije.

- U vreme Miloševića gotovo da nismo mogli da dobijemo nijednu zvaničnu informaciju niti saopštenje. Ova praksa bila je promenjena u vreme NATO bombardovanja, kada smo dobijali saopštenja zvaničnih organa. Ipak, u vreme Miloševića nismo dobijali pretnje kojim je ugrožavana lična bezbednost ili naša kuća. Posle 5. oktobra ova saradnja je znatno poboljšana i u neku ruku normalizovana, a sve informacije pristižu znatno brže.

Mislim da je sa ovakvom praksom nastavio i ministar Jočić, koji je pokazao nameru da saradnja MUP-a i medija bude potpuno otvorena i da se izražava opšta volja da se poprave ovi odnosi - kaže Janjić i objašnjava da policija mora da uloži u svoje službe koje komuniciraju sa novinarima.

- Smatram da je, pre svega, potrebno doneti zakon o dostupnosti informacija. Javnost u svakom trenutku mora da ima podatke koliko zarađuju policajci i političari, da se na brži način dobijaju servisne informacije, ali i da se mediji brzo obaveštavaju u slučaju ugrožavanja ljudskih prava - kaže Janjić.

Predrag Popović, glavni urednik lista "Nacional", zabranjenog za vreme "Sablje", kaže da će proći mnogo vremena dok se ne formira svest kod ljudi iz režima da transparentnost u radu svake institucije, pa i policije, nije stvar njihovog ličnog izbora nego jedan od značajnijih uslova za demokratizaciju društva. Popović smatra da je razlog zabrane lista "Nacional" strah i osveta vlasti DOS-a.

- Očekivali su da će se te novine baviti njihovim trapavostima pre i tokom "Sablje", pa su odlučili da nevolju preduprede uništavanjem "Nacionala". O jadu su se zabavili kad ih je na penal dočekao "Kurir" - rekao je Popović.