Doprinos izolaciji

Ministar pravde Zoran Stojković imao je pravu spoljnopolitičku avanturu: prvo je otišao u Hag da odnese papire sa državnim pečatom, garanciju da će optuženici Franko Simatović i Jovica Stanišić biti dostupni Tribunalu ako im se dozvoli odbrana sa slobode, potom se zakleo, svedočio i na kraju odbio da razgovara sa glavnom tužiteljicom Karlom del Ponte. Dan kasnije ministarstvo na čijem je čelu saopštilo je da ministar nije bio svedok. A ministar u juče objavljenom intervjuu pojašnjava da je prihvatio "nametnuti" tretman svedoka, da se odbijanje ne bi protumačilo kao nepoštovanje Suda.

Stojković nastavlja brižljivu izgradnju prepoznatljivog stila (počela je najavom ukidanja "specijalnih" odeljenja Okružnog suda za ratne zločine i organizovani kriminal i demantijem nakon reakcija u javnosti), kaže da nikakav zvaničan poziv za razgovor sa Karlom del Ponte nije dobio. "I da nije bilo mogućnosti za razgovor, sigurno je da bi se, što pristojnost nalaže, i pismeno obratio tužiteljici", kaže Zoran Stojković (Glas javnosti). Zbog čega to nije učinio i šta ta izjava, zapravo, znači teško je razumeti. Tek, portparol Tužilaštva Florans Artman kaže da je Stojkovićevo odbijanje razgovora u Hagu primljeno sa čuđenjem i ukazuje da bi u junu pred Savetom bezbednosti predsednik Tribunala Teodor Meron i Karla del Ponte "ako se situacija ne popravi, mogli vrlo negativno da govore o tom pitanju".

Meron je, naime, prijavio Srbiju i Crnu Goru Savetu bezbednosti zato što ne sarađuje sa ovim sudom Ujedinjenih nacija, pozivajući se na izveštaj Karle del Ponte. U pismu predsedavajućem SB on navodi da saradnja SCG sa Tribunalom sada gotovo ne postoji. Prenosi, takođe, ocenu tužiteljice da je "nivo saradnje opao posle parlamentarnih izbora u decembru 2003", da je Srbija i Crna Gora propustila da sprovede naloge za hapšenje koje je izdao Tribunal, te da nije odgovorila na zahteve sudskog sekretarijata da objasni zašto to nije učinila. Predsednik Tribunala predočava i da Beograd ne sarađuje u naporima tužilaštva da obezbedi izjave svedoka i dođe do dokumenata koji bi mogli poslužiti kao dokazi, a vlasti SCG nisu dale odobrenja nekim potencijalnim svedocima da razgovaraju sa istražiteljima tužilaštva ili da svedoče pred Haškim sudom.

Bilans Stojkovićeve posete je, bez obzira na stepen "zvaničnosti" poziva koji je ministru nesumnjivo upućen, još jedno negativno brojanje u svetu; visoki državni zvaničnici produžili su niz opravdanja koja upućuju međunarodnoj zajednici za ignorisanje međunarodnih obaveza (dvosmerna saradnja", "nema zakona", "ima zakona, nema državnog saveta"). Del Ponteova i Meron su nagovestili mogućnost da se u Srbiji sudi za ratne zločine - uslov je bio da se sa njima razgovara, što je učinila mala ekipa Specijalnog suda. I da se pomenuti savet oformi, uprkos nepristajanju Srpskog pokreta obnove da Vuk Drašković bude na čelu Saveta (nije baš diplomatski).

Stojkovićev doprinos izolacionizmu - izbegavanje ili vređanje Karle del Ponte ovde je odavno nacionalni sport - je, dakle, još jedna cigla u zidu koji Srbiju odvaja od Evrope.

I nije slučajna opaska tužiteljice da je nivo saradnje opao posle parlamentarnih izbora 2003. godine. Opadaće i dalje, jer premijer Vojislav Koštunica rekao je da bi njegovo "kritičko držanje prema Tribunalu" možda moglo da uspori integraciju Srbije u Evropsku uniju, ali, sigurno ne i da je spreči".

Očigledno nije jedini koji usporava.