Drugi krug neminovan

Istraživanje Medium Gallupa sprovedeno je od 4. do 10. aprila 2004. godine na višeetapnom slučajnom uzorku od 1000 ispitanika koji reprezentuju punoletne građane Srbije bez Kosova (isti tip uzorka koji je Gallup i ranije primenjivao u svojim istraživanjima i na kojima je davao najpreciznije procene izbornih rezultata). Primenjena je metoda intevjua licem u lice. Istraživanje je rađeno pre nego što je vladajuća koalicija objavila ime svog kandidata. Budući da se izgledi pojedinih kandidata mogu precizno meriti jedino kad se zna cela lista, to se iz ovih rezultata pre može videti opšta slika (odnos snaga dva politička bloka) uoči početka izborne kampanje, nego šanse svakog kandidata koji če učestvovati na izborima.
Analizu i komentar je uradio Prof. Dr Srbobran Branković.

Kako stvari sada stoje, izbori za predsednika Srbije biće rešeni u drugom krugu. Na ishod izbora presudno će uticati spremnost rukovodstava stranaka demokratskog bloka koje ne budu imale kandidata da podrže onog kandidata koji se bude suprotstavio Nikoliću, kao i spremnost njihovih pristalica da slede poziv svog vođstva. Ovo su neki od zaključaka istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Medium Index – Gallup International.

Pitanja na koja istraživanje odgovara:

· Šta građani Srbije najpre očekuju od vlasti neposredno pred početak kampanje za predsedničke izbore?
· Za koga bi građani Srbije glasali u prvom, a za koga u drugom krugu predsedničkih izbora?
· Kako se ponašaju pristalice stranaka koje nemaju kandidate na izborima?
· Kako se u drugom krugu ponašaju pristalice stranaka čiji kandidat ispadne iz trke?
· Kakav je rejting vodećih političara?

Uvod u analizu

Pretpostavimo da nije došlo do dramatične promene političkog raspoloženja građana Srbije u odnosu na skupštinske izbore iz decembra 2003. (rezultati ovog istraživanja potvrđuju tu pretpostavku). U tom slučaju za ishod predsedničkih izbora relevantna su četiri kontingenta glasova:
1. Broj glasova koje su osvojile stranke sadašnje Vladine koalicije: 1.600.000
2. Broj glasova koje je osvojila DS: 481.000
3. Broj glasova koje su osvojile male stranke bivšeg DOS-a, one koje nisu prešle cenzus: 400.000
4. Broj glasova koje je osvojio Tomislav Nikolić
a. kao predsednički kandidat, kada SPS nije učestvovala sa svojim kandidatom: 1.167.000
b. koje je osvojila SRS na skupštinskim izborima na kojima je učestvovala i SPS: 1.056.000
Zato ćemo u ovoj analizi pratiti ponašanje ove četiri kategorije birača.

Na ishod izbora će odlučujuće uticati sledeći faktori:
1. Kohezija unutar Vladine koalicije, tj. spremnost pristalica pojedinih stranaka ove koalicije da podrže zajedničkog kandidata
2. «Prohodnost» na relaciji Demokratska stranka – stranke Vladine koalicije, tj. spremnost pristalica DS da podrže kandidata Vladine koalicije ukoliko se on nađe u drugom krugu, odnosno spremnost pristalica Vladine koalicije da podrže Borisa Tadića ukoliko on prođe u drugi krug
3. Ponašanje pristalica SPS u prvom i u drugom krugu

Ovo je stanje stvari pre kampanje i pre zaokruživanja liste kandidata. Razume se da izgled liste i kampanja mogu da donesu značajne promene.

Šta građani Srbije najpre očekuju od vlasti neposredno pred početak kampanje za predsedničke izbore?

Tačan tekst pitanja i ponuđenih odgovora: «Koji je najvažniji problem sa kojim se naša zemlja u ovom momentu suočava i na čijem rešenju bi najpre trebalo raditi?
1. Pitanja životnog standarda ljudi (visina plata i penzija, cene, itd.)
2. Donošenje novog ustava i usklađivanje zakona sa zakonodavstvom Evropske unije
3. Pitanja položaja srpskog naroda van Srbije i odnosa sa drugim narodima
4. Odnosi sa medjunarodnom zajednicom
5. Pitanja preuredjenja odnosa sa Crnom Gorom
6. Politički sukobi u zemlji
7. Kriminal i korupcija»


Grafikon: Koji problem je najvažniji za građane Srbije

(NAPOMENA: U navođenju podataka trebalo bi koristiti pune formulacije koje su ispitanicima ponuđene u tekstu pitanja, a ne one iz grafikona, koje su skraćene).

Najvažnija briga građana Srbije očigledno su pitanja vezana za životni standard, što je trend koji se uočava još od oktobarskih promena. U martu, pre nasilja nad kosovskim Srbima, pitanja životnog standarda je na prvo mesto stavilo više od dve trećine (69%) građana Srbije, dok je pitanje položaja Srpskog naroda kao prioritet navelo svega 4%.



Grafikon: Kako bi građani Srbije glasali ako bi na listi bili Tomislav Nikolić, Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Ivica Dačić?

U ovoj situaciji za Vojislav Koštunicu bi, pored pristalica DSS, glasalo i:
· 56% pristalica G17 plus
· 38% pristalica Koalicije SPO-NS
· 16% pristalica malih stranaka bivšeg DOS-a
· Koštunica ne bi mogao da računa na glasove SPS

Za Borisa Tadića bi, pored pristalica DS, glasalo i:
· 29% pristalica G17 plus
· 28% pristalica malih stranaka bivšeg DOS-a
· Tadić ne bi mogao da računa na glasove SPS i Koalicije SPO-NS

Za Tomislava Nikolića bi, pored pristalica SRS, glasalo i:
· 15% pristalica SPS
· 5% pristalica malih stranaka bivšeg DOS-a

Ako bi se u drugom krugu našli Koštunica i Nikolić

 

U ovoj situaciji za Vojislav Koštunicu bi, pored pristalica DSS, glasalo i:
· 76% pristalica G17 plus
· 38% pristalica Koalicije SPO-NS
· 37% pristalica DS
· 20% pristalica malih stranaka bivšeg DOS-a
· Koštunica ni u ovoj situaciji ne bi mogao da računa na glasove SPS

Za Tomislava Nikolića bi, pored pristalica SRS, glasalo i:
· 32% pristalica SPS
· 5% pristalica malih stranaka bivšeg DOS-a

Četvrtina neopredeljenih među onima koji bi glasali biće u stvari pravo polje za obračun dva protivnika u drugom krugu. Najveći deo ovih birača čine pristalice DS (43%), potom Koalicije SPO-NS (17%), pa grupacije malih stranka DOS-a (14%) i SPS (12%).

Ako bi se u drugom krugu našli Tadić i Nikolić



U ovoj situaciji za Borisa Tadića bi, pored pristalica DS, glasalo i:
· 77% pristalica G17 plus
· 55% pristalica DSS
· 20% pristalica Koalicije SPO-NS
· 32% pristalica malih stranaka bivšeg DOS-a

Za Tomislava Nikolića bi, pored pristalica SRS, glasalo i:
· 33% pristalica SPS
· 5% pristalica malih stranaka bivšeg DOS-a
· 7% pristalica DSS

U ovom slučaju najviše neopredeljenih čine pristalice DSS (41%), potom Koalicije SPO-NS (24%), pa grupacije malih stranka DOS-a (14%) i SPS (12%).
Očigledno je da bi iskren partnerski odnos između DSS i DS u drugom krugu odlučio ishod izbora.

Poređenje rezultata sa onim iz marta ove godine pokazuju da među pristalicama stranaka demokratskog bloka raste svest o posledicama koje bi mogle nastupiti po njima bliske političke ciljeve i vrednosti u slučaju da Nikolić bude izabran za predsednika Srbije.
Treba očekivati da će se u ovom slučaju ta svest još više pojačati tokom kampanje.

Rejting političara uoči predsedničkih izbora: Tekst pitanja: «Da li imate veoma mnogo poverenja, delimicno poverenja, ne mnogo poverenja ili nemate uopste poverenja u svaku od dole navedenih ličnosti».



Osnovni zaključci:

1. Kako stvari sada stoje, izbori će biti rešeni u drugom krugu
2. Dolazi do izvesne konsolidacije demokratskog bloka. Ranije je to bila jedna šarena skupina međusobno podeljenih stranaka. Izgleda da su neke pristalice ovih stranka sve više svesne posledica koje bi mogle nastupiti po sve stranke ovog bloka u slučaju da Nikolić bude izabran za predsednika Srbije.
3. Povećava se unutar-koalicijska kohezija među strankama koje čine vladu.
4. Na ishod izbora će presudno uticati a) spremnost rukovodstava stranka demokratskog bloka koje ne budu imale kandidata da podrže onog kandidata koji se bude suprotstavio Nikoliću, kao i spremnost njihovih pristalica da slede poziv svog vođstva.