Srce strada najčešće

Bolesti srca i krvnih sudova u 55 odsto slučajeva uzrok su smrti u našoj republici, a maligne bolesti u 17,4 odsto slučajeva. Ako se ovim oboljenjima doda još dijabetes, opstruktivna bolest pluća, povrede i trovanja dobijamo podatak da su nezarazne bolesti, kao uzročnici smrti u 90 odsto slučaja, glavni problem našeg zdravlja.

Upravo zato je prof. dr Tomica Milosavljević, republički ministar zdravlja, govoreći juče na skupu "Najznačajniji zdravstveni problemi kod nas i metode njihovog rešavanja", podsetio još jednom zdravstvene stručnjake na to da je prevencija najbitnija jer, kako je rekao, ispada da dve trećine naših ljudi boluje od bolesti koje se mogu sprečiti.

- Do sada smo bili okrenuti lečenju, a sada nailaze godine kada ćemo morati da preokrenemo trendove i da više pažnje posvetimo prevenciji čiji se rezultati ne mogu videti odmah nego tek za nekoliko godina - istakao je Milosavljević.

U razvijenim zemljama sveta upravo mere primarne prevencije i ranog otkrivanja određenih oboljenja dovele su do smanjenja broja infarkta srca, šloga, raka pluća i grlića materice, za razliku od naše zemlje gde su ove bolesti u porastu. Recimo, analiza podataka od 1990. do 2000. ukazala je na povećanje broja umrlih od bolesti srca i krvnih sudova za oko 20 odsto.

Faktori rizika za sve ove bolesti uglavnom su zajednički - pušenje, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, konzumiranje alkohola i izloženost stresu, faktori koji upravo karakterišu naše društvo. Baš jedna od studija sprovedena među našim življem pokazala je da među radnim aktivnim stanovništvom oko 39 odsto puši, fizički je neaktivno pola žitelja, problem gojaznosti ima oko 44 odsto ljudi, a povišen krvni pritisak oko 24 odsto ljudi.

S obzirom na to da su hronične nezarazne bolesti naš najveći problem i uzročnik su velikog broja invaliditeta i smrtnosti, a mogu se sprečiti, onda moramo posvetiti veću pažnju prevenciji. Dijagnostikovanje, lečenje i rehabilitacija ovih bolesti je veoma skupo i košta mnogo više nego delovanje na faktore rizika - istakla je dr Ivanka Gajić, direktorka Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Batut", govoreći o aktivnostima ovog instituta upravo u oblasti prevencije.