Rasterivanje magle

Dok većina političara razmišlja o tome hoće li ili neće neko ići u Hag, da li će biti predsednički kandidat, najveći nacionalni i državni problem – nezaposlenost ostaje izvan domena njihovog interesovanja, kaže u razgovoru za naš list novopostavljeni ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović. Dok sedimo u velikom i izuzetno luksuzno uređenom kabinetu koji je Lalović nasledio od svog prethodnika, laburiste Dragana Milovanovića, naš sagovornik objašnjava da nije bilo baš sve tako ružičasto kada je pre mesec i po dana počeo da proučava papire koje je zatekao u Ministarstvu.

Šta ste sebi postavili kao prvi zadatak?

– Želeo sam da sagledam obim posla, ali i da vidim kakva je kadrovska struktura ljudi koji ovde rade. U bivšem Ministarstvu za socijalna pitanja stvari su bile u velikoj meri uređene, ali u oblasti zapošljavanja je mnogo toga „škripalo”. I premda sam se dosta potrudio još nemam sliku koji su to sve poslovi koji se obavljaju kroz brojne započete projekte. Razlog jeste u činjenici što ima mnogo stvari koje se mogu opisati kao jedna vrsta „magle” jer se ne vidi sasvim jasno koji su njihovi ciljevi. Spolja sve izgleda uglađeno, evropski, ali nema sadržinu. Zbog toga sam kao prioritet postavio aktivnu zakonodavnu politiku i raščišćavanje „magle” u oblasti zapošljavanja.

Da li je zaista postojeći Zakon o radu sveo prava radnika u Srbiji na niži nivo od onoga koji postoji u Evropskoj uniji?

– Kada smo 2001. godine donosili Zakon o radu bili smo previše revnosni. Prilikom nedavne posete delagacije Svetske banke, koja se upoznavala sa novom vladom, rekao sam da hoćemo da uskladimo naše propise sa direktivama EU.

Na to je jedan od članova delegacije ove banke objasnio da je evropsko radno pravo suviše rigidno. Kada je reč o našem radnom zakonodavstvu mogla bi se napraviti paralela sa latinoameričkim državama gde Svetska banka može u potpunosti da diktira uslove.

Jedna od suštinskih primedbi sindikata u proteklom periodu bilo je odsustvo socijalnog dijaloga. Hoće li konačno zaživeti socijalno-ekonomski savet?

– Jedan od „repova” koji vučemo iz proteklog perioda je što se ni posle dve i po godine primene Zakona o radu ne zna ko je ovlašćen da učestvuje u socijalnom dijalogu jer nije utvrđena reprezentativnost sindikata i poslodavaca. Nema elementarnih uslova da savet funkcioniše. Sve može da se „odglumi”, ali neću to da radim. Mora da se donese zakon o Socijalno-ekonomskom savetu. Radnu verziju smo poslali sindikatima i čekamo njihove sugestije do 5. maja. Već do 10. maja bi nacrt trebalo da ode na vladu i da se onda tokom meseca usvoji u Skupštini.

Na predlog nekih članova Socijalno-ekonomskog saveta produžen je rok za utvrđivanje reprezentativnosti sa 1. maja na 1. jun. Ko do tada dostavi dokaz o reprezentativnosti učestvovaće u radu ovog tela.

Kad će doći na red podela sindikalne imovine?

– To je jedna od hipoteka koja opterećuje odnose između sindikata. I Unija poslodavaca je otvorila pitanje imovine Privredne komore. Nedavno smo imali sastanak kod premijera Koštunice kome su prisustvovali ministar pravde i ministar lokalne samouprave i razgovaralo se o tom problemu. Na vladi je da nađe neko rešenje.

Neće biti lak posao?

– Ne verujem da će biti lako, ali postoje neka pobočna rešenja koja ću ja kao privatno lice sugerisati ljudima koji na tome rade. Treba razrešiti pitanje i sa Komorom. Očekujem da će ova vlada relativno brzo, u roku od mesec ili mesec i po dana, imati stav kako da to pitanje reši.

Da li je realno očekivati porast zaposlenosti u narednom periodu ili će se nastaviti otpuštanja?

– Sigurno je da će u nardene dve-tri godine zbog restrukturisanja privrede biti ozbiljnih viškova radnika. To je neminovnost. Međutim, vlada mora što više naših firmi da osposobi za učešće u tržišnoj utakmici. Svako ko se ponaša drugačije ukida budućnost ovoj zemlji. Ima raznih političara i političarčića koji se bave socijalnom demagogijom. Ukoliko ne budemo imali hrabrosti i odlučnosti da naše firme osposobimo da se na tržištu „tuku” sa stranim preduzećima sve što pričamo je besmisleno, to je kraj privrede Srbije.

U međuvremenu će mnogi ljudi prolaziti kroz bolan period tranzicije. Njima treba pomoći jer ne može u vreme teške krize da se primenjivuje liberalizam. To je glupost. Ne mogu se ljudi prepustiti tržištu. Uostalom, i Amerika je u vreme Ruzvelta organizovala javne radove. Moramo ljudima pružiti alternativu, ponuditi im ideju i dati sredstva da sami počnu biznis. Dogovorio sam se saradnicima da krenemo od Kragujevca i već sam obavio neke razgovore sa ljudima u tom gradu.

Hoće li toj koncepciji biti prepreka mentalitet naših ljudi?

– To je samo alibi i glupost. Kada naše ljude stavimo u normalan sistem pokaže se da su vredni kao Japanci. Razmišljam o tome da organizujem donatorski skup naših bogataša koji bi uložili novac u te male firme jer i njima je u interesu da rade u zemlji koja je prosperitetna. Jedino banke ne mogu da računaju na ona sredstva obezbeđenja na koja su navikle pošto nemamo šta da založimo.

Dobili ste još jedan veliki resor – socijalu kojom se vaš prethodnik nije bavio?

– To je vaoma osetljiva oblast u kojoj se štite najugroženije grupe, deca, žene, izbeglice, invalidi, stara lica. Krupan korak koji preduzimamo je izmena Zakona o socijalnoj zaštiti koja će poboljšati život velikom broju porodica. Kao prvo, biće povećani iznosi socijalne pomoći, a izjednačiće se i položaj svih korisnika socijalnog davanja ma gde živeli u Srbiji. Do sada su ova davanja zavisila od nivoa zarada u određenoj opštini, a taj odnos je devet prema jedan između najsiromašnije i najbogatije opštine. Sada će davanja biti usklađena sa primanjima na republičkom nivou.

Pitanje koje prevazilazi i ovu vladu odnosi se na reformu penzionog sistema. Mi kasnimo 30 godina sa ovom reformom. Ministarstvo je pripremilo odluku o konsolidaciji, odnosno objedinjavanju tri penziona fonda što bi trebalo da bude završeno za pet godina. Trajno rešenje kojim će svaki građanin obezbediti sigurnu starost je uvođenje dobrovoljnog penzionog osiguranja. Ako ga sada usvojimo suštinsko poboljšanje će uslediti za deset godina – rekao je u razgovoru za naš list ministar Slobodan Lalović.