Praznik rada bez praznične atmosfere

Dok jedan deo Evrope proslavlja ulazak u EU, u Srbiji i Crnoj Gori ove godine ni praznik rada neće biti obeležen na uobičajen način.

Za razliku od prethodnih godina, sindikati su ove godine odustali od organizovanja prvomajskog uranka ili protesta zbog ugroženih sindikalnih prava. Razlog za takvu odluku leži u nedostatku novca.

U izjavi za B92 Branislav Čanak iz Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” kaže rako je da je organizacija centralnog protesta veoma skupa:  “S obzirom da nemamo dovoljno novca da okupimo sve koji su bili zainteresovani da dođu na centralno obeležavanje ili protest u Beogradu, dogovorili smo sa da gradovi pokriju svoje regione, da svako u svom regionu obeleži protestima Prvi maj.”

Milenko Smiljanić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da su radnici navikli da Praznik rada proslavljaju nekim piknicima. “Mislim da to nije loše jer se ljudi vraćaju porodici, kolektivu i to će se desiti i sada”, rekao je Smiljanić za B92.

Komentarišući rad nove Vlade, Čanak kaže za da sindikalci nisu mogli da očekuju da će bilo kakvo poboljšanje u njihovom položaju primetiti ubrzo nakon promene vlasti u Srbiji: “Čak ni u Americi ne bi tom brzinom moglo bilo šta da se desi jer nije prošlo ni tri meseca. Mi tako ne merimo, mi merimo ono što se preduzima kako bi se kasnije nešto desilo. Bilo bi potpuno besmisleno da merimo prema onome što je moglo da se uradi za dva meseca, za dva meseca ne može čovek ni da uđe u kancelariju. Ne možete propadati petnaest godina, a onda da vam neko za dva meseca popravi situaciju, to je potpuno nerealno”. S druge strane, Smiljanić tvrdi da je status radnika u Srbiji uvek u manjem ili većem stepenu propadanja: “Bez obzira koliko bivši predstavnici vlasti ili oni koji su u novoj političkoj kombinaciji došli na vlast, govorili optimistički o svemu tome, ne može se sakriti činjenica da je danas u Srbiji preko 32 odsto nezaposlenih. Nema novog koncepta zapošljavanja, nema koncepta izlaska iz krize.”

U sindikatima navode i da je za poboljšanje položaja radnika neophodno napraviti nacionalni plan razvoja i odrediti njegove prioritete što je jedino moguće ostvariti kroz društveni dogovor i socijalni dijalog.