Teže do otkaza, lakše do zarada

Prevelika ovlašćenja poslodavaca, lako dobijanje otkaza, nepoštovanje kolektivnog ugovora i neisplaćenje zagarantovanih zarada, rad na crno, neki su od razloga zbog čega će uskoro na dnevni red Skupštine Srbije doći izmene Zakona o radu.

Ovaj sistemski zakon usvojen je svojevremeno kao rezultat političke trgovine Demokratske stranke Srbije i ostatka tadašnjeg DOS-a, a od sindikalnih organizacija i javnosti dočekan je na nož. Njegovo sprovođenje u praksi, prema ocenama sagovrnika „Blica“, dovelo je do velikog nezadovoljstva zaposlenih, jer u delovima koji se tiču prava poslodavca sprovodi se rigoroznije, a u delu koji se tiče prava radnika još nije zaživeo.

Slobodan Lalović, ministar za rad i zapošljavanje u Vladi Srbije, u razgovoru za „Blic“ kao glavnu zamerku ovom zakonu navodi to što je njime uništen institut kolektivnog ugovora.

- Primena ovog zakona dovela je do toga da u najvećem broju preduzeća poslodavci sami određuju zarade zaposlenih i o tome ne pitaju nikoga. Oni to naravno rade tako da što jeftinije prođu, a što neretko za posledicu ima da radnici dobijaju i manje zarade nego što je preduzeće realno u mogućnosti da im isplati. Zato ćemo predložiti rešenja po kojima će se politika zarada voditi kroz kolektivno pregovaranje i potpisivanje kolektivnog ugovora - objašnjava Lalović.

Sledeća loša stvar koju je proizveo Zakon o radu, prema ministrovoj oceni, jeste da je radnike doveo u situaciju da u preduzeću praktično nemaju nikakvu mogućnost odbrane.

Zato će se, kaže on, kroz izmene zakonskih odredaba radnicima omogućiti mehanizmi odbrane u samom preduzeću. Sada se, prema njegovim rečima, događa da upozorenje radniku da ne radi dobro ide paralelno sa davanjem otkaza, čime to upozorenje gubi svaki smisao. Svrha izmena u ovom delu biće da se stvore mehanizmi po kojima će poslodavci morati recimo prvo da opomenu radnika i ukažu mu na eventualne slabosti u radu, pa tek ako to ne urodi plodom da mu se da otkaz. Pri tom naglašava Lalović taj mehanizam odbrane, primera radi opomena, imao bi suštinski, a ne formalni karakter.

Svakih pola godine nadležni iz Vlade Srbije zajedno sa predstavnicima asocijacije poslodavaca i sindikatima, kao zastupnicima radničkih interesa ugovaraju garantovanu zaradu, takozvani minimalac, kao najmanju moguću zaradu koja se sme isplatiti radniku. Situacija u praksi je, međutim, takva da mnoga preduzeća radnicima isplaćuju plate manje od zagarantovane, koja trenutno iznosi oko 5.400 dinara. Da bi se sa takvom praksom prekinulo i obezbedilo da radnici i dobiju tu garantovanu zaradu, ministar Lalović najavljuje osnivanje fonda koji bi radnicima u tim preduzećima obezbedio da minimalac dobiju i da nijedan radnik u Srbije kući ne odnese manje novca nego što je ugovoreni iznos minimalca.

- Taj garancijski fond formiraće se na nivou Vlade, a što se tiče izvora iz kojih će se prikupljati pare za tu svrhu, to još nismo precizno definisali. Mnoge zemlje sa tržišnom privredom imaju garantovanu zaradu, a izvori novca su raznoliki. Jedan od njih je da poslodavci, i to obavezno u ovaj fond, izdvajaju određene sume. To je jedna od mogućnosti, a tek ćemo videti da li ćemo se za nju i opredeliti - kaže Lalović.

Na naše pitanje koliko radnika u Srbiji prima garantovanu zaradu, on kaže da to niko tačno ne zna, ali je ovde pravo pitanje koliko radnika prima manje od minimalca. U tom smislu Lalović navodi primer tekstilne industrije, gde radnici mesečno odnesu kući i manje od 3.000 dinara, što je skoro duplo manje od minimalca.

I ova vlada, sudeći po prvim najavama, ima nameru da se uhvati u koštac sa radom na crno koji je u našim uslovima poprimio nepodnošljive razmere.

- Siva ekonomija, prema mojoj proceni, u ukupnom društvenom proizvodu učestvuje sa jednom trećinom, a ima i mišljenja da se radi čak o jednoj polovini učešća. Što se rada na crno tiče, pouzdanih podataka koliko radnika radi u crnoj zoni nema, ali procene su da se taj broj kreće preko pola miliona. Taj problem nameravamo rešavati međuresorski, inspekcija rada uvek je osetljivo pitanje, a sami inspektori rade u teškim uslovima, a nemaju ni dovoljno znanja, pa će se ići na reformu ove službe, izmenu ovlašćenja inspektora i njihovo edukovanje kako bi njihov učinak bio veći - kaže Lalović i dodaje da se do kraja ove godine planira svođenje učešća sive ekonomije u društvenom proizvodu na 20 odsto, a da bi do kraja sledeće godine sadašnji broj zaposlenih na crno mogao da se smanji na 100.000 do 150.000 radnika, što bi se moglo smatrati podnošljivim brojem budući da rada na crno ima po celom svetu i da se on ne može u potpunosti iskoreniti.

Živka Đurić, pomoćnik ministra zadužena za sektor inspekcije, u izjavi za „Blic“ kaže da će sadašnji broj inspektora, trenutno ih ima 48, biti povećan, s tim što se još uvek tačno ne zna za koliko.

Prema njenim rečima, radiće se novi zakon o inspekciji rada, a sadašnja ideja je da se inspektorima daju veća ovlašćenja i omogući sprovođenje kaznene politike. Oni bi trebalo da dobiju ovlašćenja da izriču mandatne kazne na licu mesta, a ne da pišu prijave koje se posle godinama vuku po sudu.

Mirosinka Dinkić, rukovodilac Odeljenja za socijalnu politiku pri G17 institutu, za „Blic“ iznosi procenu da je radom na crno obuhvaćeno između 600.000 i 700.000 radnika u Srbiji.

- I pored svih zakona i svih preduzetih mera, mnogi poslodavci još uvek ne prijavljuju svoje radnike. Poslodavce koji se tako ponašaju trebalo bi kažnjavati i to drastično, a inspektore koji kontrolišu rad na crno pod broj jedan dobro obrazovati za taj posao, ali ih i dobro platiti kako bi se izbegla mogućnost njihovog podmićivanja - kaže Dinkićeva.

Kada je reč o najavljenim izmenama vezanim za kolektivne ugovore, Dinkićeva nije sigurna da je pametno njime ograničavati raspon najviše i najniže plate „jer se na taj način poslodavac uskraćuje za mogućnost da radnika koji dobro radi adekvatno nagradi“.

- U privredi bi poslodavcima trebalo ostaviti tu slobodu jer ako je preduzeće dobro, zašto ga ograničavati ugovorom na nivou grane. Kolektivnim ugovorom raspone plata trebalo bi regulisati tamo gde je poslodavac država, ali to država može da uradi i po sadašnjem zakonu - navodi Dinkićeva.

Inspekcija rada prošle godine je obavila 19.455 nadzora u oblasti radnih odnosa i zatekla 14.520 neprijavljenih radnika. U prva tri meseca ove godine obavljena su 7.932 nadzora, zatečeno 3.130 neprijavljenih radnika, od čega je po intervenciji inspektora prijavljeno njih 2.523. Malo u odnosu na procene od preko pola miliona radnika na crno.