Ulagačima više

Novi srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom dr Predrag Bubalo u jedno sasvim sigurno može da bude siguran – da sada dobro zna šta znači vatreno krštenje. Za samo mesec dana od prelaska iz direktorske stolice u kikindskoj „Livnici” u ministarsku, okusio je i tvrdokornost MMF-a i zahtevnost Svetske banke i martovske političke odluke američke administracije i dobronamenu upornost EU i poruke Bele knjige stranih investitora. Istina, i onaj lepši deo – potvrde jedne velike svetske kompanije i jedne manje slovenačke da će uprkos svemu ulagati u Srbiju.

U interevjuu za „Politiku” bez političke nervoze, uz dozu mira svojstvenu menadžerima, proteklih mesec dana ovako komentariše:

– Logično je da smo sada na proveri, sve je pomalo odloženo, u fazi smo iščekivanja. Ali ono što je najvažnije mi nismo dobili nijednu negativnu ocenu i stoga je najbitnije da se nastavi ozbiljan rad na reformama.

Svestan je da za lečenje boljki koje muče srpsku ekonomiju nema mnogo rešenja ili bolje reći izbora:

– Mi možemo i donećemo niz pojedinačnih mera za povećanje izvoza i smanjenja deficita, kao izvora mnogih naših problema, ali one same ne mogu da daju spektakularne rezulate. Sa privredom koja nije u kondiciji, u koju godinama nije ulagano, bez sopstvene akumulacije privlačenje stranih direktnih investicija nameće se kao jedan od ključnih vladinih prioriteta

Ali kako odobrovoljiti inače strašljive ulagače?

– Činjenica da su strahovi i opreznost investitora posledica više dugodišnjih političkih dešavanja i potresa na ovom području nego ostalih ograničenja. Mada mislim da celokupni milje za ulaganja zaslužuje prelaznu i pozitivnu ocenu i da su ocene, recimo, naših propisa nekada prestroge i olako izrečene, naš prevashodni zadatak da klimu za investiranje dalje unapređujemo i gradimo što stabilnije privredno okruženje: donošenjem novog ustava, usvajanjem nedostajućih ekonomskih zakona, radikalnom reformom sudstva i relizacijom strategije borbe protiv siromaštva.

Neophodno je i jačanje i zakonsko uspostavljanje Agencije za strana ulaganja koja bi trebalo pruži tehničku podršku investitorima i donošenje akcionog plana za otklanjanje prepreka investiranju na kome smo počeli da radimo i koji bi, u koordinaciji sa ostalaim ministarstvima, trebalo da se završi za oko dva meseca. Istovremeno zalažem se da sešto pre usvoji i strategija za unapređenje konkurenosti domaće privrede.

U ovogodišnjem budžetu predviđena su i određena sredstva za izvozne podsticaje?

– Najveći deo tog novca – oko 800 miliona dinara biće iskorišćen za izmirenje nasleđenih obaveza prema izvoznicima, nastalim prošle godine, nakon prenošenja ove nadležnosti na republički nivo u situaciji kad sredstva za to nisu bila predviđena budžetom. Isplata zaostalog duga (zaključno sa 31. martom ove godine) trebalo da počne 19. aprila. Pokušaćemo da se kroz rebalans budžeta obezbede i dodatna sredstva za ubuduće i bar smanji taj period čekanja.

Istovremeno, protekle nedelje vlada je uz prethodne konsultacije sa privredom, usvojila novu Odluku o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i drugim merama za podsticaj izvoza. Novim pravilima sa liste firmi – potencijalnih korisnika skinuti su izvoznici sirovina, oni kojima uvozne komponete učestvuju u proizvodnji sa više od 50 odsto, uvažene su specifičnosti i uslovi privređivanja u pojedinim industrijskim granama. Nakon donošenja strategeije razvoja naše industrije formulisaće se nova odluka koja će biti vremenski ograničena – do ulaska u STO I EU.

Međutim, podsticaji , stimulacije i subvencije su i predmet prigovora međunarodnih finansijkih organizacija?

– Naravno, to nosi sa sobom i izvesne rizike. Kad je reč o izvoznim stimulacijama mišljenja su podeljena. Neki smatraju da je to bacanje para na propalu društvenu privredu. Ali mi ne možemo zažmurati pred realnim životom, mi moramo imati stanje u kome se nalazi naša privreda koje još zahteva izvesnu podršku države. Uostalom najveći izvoznici još nisu mala preduzeća. Nosioci našeg izvoza ipak su ostali veliki sistemi. U krajnjem slučaju vi ne možete svim bolesnicima uskratiti lek, jer znate da neki neće preživeti. Neki će i ozdraviti. Fabrika koja stoji ne može ni da očekuje nešto od privatizacije, ona je gomila gvožđa. Samo fabrika koja radi u "toplom stanju" može da bude atraktivana za kupca.

Posle martovske misije MMF-a koja je očigledno podosta namučila novu vladu i nedavnog boravka visoke delegacije Svetske banke u Beogradu, razrešenje spornih pitanja i sudbine dalje podrške očekuje se na prolećnom zasedanju MMF krajem aprila.

– Ključno pitanje, koje otvara i druga, jeste pitanje deficita. Naravno da se javna protrošnja mora smanjivati, ali to uvek izaziva i neke političke i socijalne implikacije. U susret predstojećim pregovorima (od čijeg uspeha zavisi povlačenje ne samo dve tranše iz trogodišnjeg aranžmana sa MMF i otpis 800 miliona evra od Pariskog kluba, već i signal drugim međunarodnim finasijskim institucijama, državama i investitorima) preduzete su mere, možda i nepopularne (kao ona sa akcizama). Istovremeno moramo pripremiti i dobru argumentacija za dokazivanje održivosti predložene visine deficita.

Sa Svetskom bankom smo čini se prošli mnogo bolje?

– Ti razgovori su završeni uz veoma pozitivnu sliku o reformskim opredeljima nove vlade i ušli smo u pregovore za novi trogodišnji aražman od oko 550 miliona dolara kredita pod veoma povoljnim uslovima. Kako je zasedanje Svetske banke u maju i kako su i Svetska banka i MMF u visokoj korelaciji optimizam se može graditi samo na uspešno završenim pregovorima sa obe institucije.

Ali pominjanje novih kredita, u zemlji koja nosi veliki teret starog duga, uvek izaziva ponovna upozorenja na opasnost od dužničke krize.

– To pitanje je dosta korišćeno u političke svrhe. Da bi se to izbeglo neophodno je što pre napraviti ozbiljnu analizu naše izdržljivosti i doneti zakon o granicama zaduženja, a ja sam ubeđen da još imamo prostora i da ne smemo propustiti šansu da još izvesno vreme koristimo meke kredite, pod najpovoljnijim uslovima.

Uostalom ove godine, što nam naravno ne odgovara i koristimo svaku priliku da ukažemo na moguće posledice, rapidno će pasti bespovratna međunarodna pomoć. Od 687 miliona evra samo 165 miliona evra su pokloni, a ostalo krediti, ali koncesioni. Realizacija tih zajmova u najvećoj meri zavisiće od sposobnosti preduzeća da iznesu projekte za koje su odobrena sredstva – rekao je za „Politiku” ministar Predrag Bubalo.