Post: Čejni i Pauel u lošim odnosima zbog rata u Iraku

Potpredsednik SAD Dik Čejni i državni sekretar Kolin Pauel toliko su ljuti jedan na drugog zbog rata u Iraku da jedva razgovaraju, prozilazi iz odlomaka knjige koje je objavio "Vašington post". Kniga pod nazivom "Plan napada" biće objavljena sledeće nedelje, a pisac Robert Vudvord jedan je od urednika "Vašington posta". Vudvord, koga je šira javnost upoznala zbog njegove uloge u "aferi Votergejt" a koja je dovela do ostavke predsednika Ričarda Niksona, intervjuisao je za potrebe svoje knjige zvaničnike sadašnje administracije, među njima i predsednika Džordža Buša.

Prema pisanju Vudvorda, Pauel se protivio ratu i smatrao je da Čejni opsesivno nastoji da poveže Irak i terorističku mrežu Al Kaida. On navodi da je Pauel ubedjen da je Čejni neproverene obaveštajne podatke uzimao kao činjenice. "Pauel veruje da su Čejni i njegovi saradnici - njegov sekretar Aj Luis Libi, zamenik ministra odbrane Pol Volfovic i podskertar u tom ministarstvu Daglas Fejt, kao i ono što Pauel naziva Fejtovom 'Gestapo' kancelarijom - stvorili nešto što je preraslo u paralelnu vladu", piše "Post".

Potpredsednik, s druge strane, veruje da državni sekretar uglavnom vodi računa o svojoj popularnosti, tako da je svojim prijateljima na jednoj večeri preneo da je Pauel problematičan i da, kako je tada rekao, "uvek ima velike primedbe na ono što radimo". Pauel se složio da javno podrži rat pošto ga je Buš lično zamolio, piše Vudvord u svojoj knjizi. Buš se takođe molio da ga bog vodi u pokretanju intervencije. "Bio sam spreman da rizikujem svoj mandat kako bi uradio ono što mislim da je ispravno", rekao je, prema pisanju lista, američki predsednik.

Buš je Vudvordu rekao da sarađuje na pisanju knjige jer želi da se zna kako su Sjedinjene Države krenule u rat. On je želeo da ostavi zaveštanje "koje će omogućiti drugim liderima, ako budu morali da idu u rat, kako da sačuvaju živote nevinih civila". Buš veruje, navodi se u knjizi, da u njoj nije velika vest kako je on donosio odluke. "Za mene, velika vest je to što je Amerika promenila način kako se vodi i dobija rat, i time učinila lakšim održavanje mira na duži period. I to je istorijski značaj ove knjige, kako ja to vidim", rekao je Buš, a prenosi "Vašington post".