Glas u poslednji čas

Saopštenje kojim je Informativna služba Generalštaba Vojske SCG, potvrđujući navode Danasa da su za rušenje šehitskih nišana krivi zaposleni u Vojnom muzeju u Beogradu, najavila da će se okolnosti i počinioci "ovog nemilog događaja" istražiti bez odlaganja - stiglo je u poslednji čas. Otkriće do kojeg je došla redakcija kulture našeg lista, na osnovu svedočenja pouzdanih izvora iz Vojnog muzeja, danima je bilo bez ikakvog odjeka. Stručne službe zaštite kulturne baštine nisu se usuđivale da komentarišu događaje u muzeju koji samo Vojsci priznaje nadležnost, a onaj deo javnosti koji je prilično usaglašeno osudio martovsko iživljavanje huligana nad Bajrakli džamijom u Beogradu i Islamaginom džamijom u Nišu opredelio se ovog puta da ćutke sačeka epilog. Gromku tišinu stvarali su pre svih prestonički mediji, od kojih je većina tek juče prinuđena da reaguje zahvaljujući upravo saopštenju Informativne službe Generalštaba VSCG. Usamljeni glas iz Danasa, nakon objavljivanja ekskluzivne reportaže u utorak prenela je samo TV B92, ne navodeći doduše izvor za svoje citate.

Skandalu je, na sreću, kraj i sada je red na istražnim organima Vojske koji treba da ohrabre svedoke, izvore Danasa, da im ispričaju šta su videli. Prema njihovoj priči, svega nekoliko dana nakon demoliranja Bajrakli džamije, načelnik muzeološkog odeljenja Vojnog muzeja lično je, uz pomoć dva radnika, macolom pretvorio šehitski nišan iz 16. veka u hrpu kamenja. Veći spomenik, iz 15. veka, teškom mukom su izvalili iz ležišta i znatno oštećenog odgurali u grmlje. Svedoci tvrde da je pomenuti načelnik, pukovnik Dragan Nikolić, bio ubeđen da je Vojni muzej izgrađen na turskom groblju i da je u rušenje krenuo odlučan da ukloni "turske" spomenike. To bi mu, osim disciplinskih mera unutar Vojske, moglo osigurati i put ka redovnom sudskom procesu, tvrde upućeni, budući da se takva namera bez dileme kvalifikuje kao podstrekivanje verske i etničke mržnje. Sa druge strane, čitav "poduhvat" je, nema sumnje, trajao dovoljno dugo da ga primeti i direktor Vojnog muzeja, za kog zaposleni u muzeju tvrde da je tog dana bio na svom radnom mestu, pa čak i da je odobrio akciju svog zamenika. Ostaje da se vidi hoće li vojni istražitelji prihvatiti predlog da se razbijanje nadgrobnih spomenika, podizanim u srednjovekovnoj Bosni turskim ratnicima, šehitima (arap. muslimani koji junačkom smrću poginu u borbi za svoju veru), svede na slučaj bahatosti pripitog oficira - što je "rešenje" koje im je ponudio predsednik Upravnog odbora Vojnog muzeja relativizovanjem motiva i okolnosti pod kojim su šehitski nišani stradali.

Među posledicama ovog teškog incidenta usmerenog protiv islamske zajednice u Srbiji, mogla bi se naći i jedna povoljna za celokupan fond Vojnog muzeja koji broji više od 30 hiljada eksponata od kojih su mnogi svrstani u takozvanu nultu kategoriju, od izuzetnog značaja za državu, a decenijama trunu u vlažnim kalemegdanskim kazamatima. Nadležni u Vojsci SCG trebalo bi sa stručnim službama da podele brigu i odgovornost za kulturno nasleđe, vredno prikupljano od 1878. kada je Ukazom kneza Milana Obrenovića osnovan Vojni muzej na predlog tadašnjeg ministra vojnog.