Poslednji kružić Saveta

Usvajanjem predloga osnova programa za sedmi razred osnovne škole Prosvetni savet je zaokružio dosadašnju reformu, bar ono parče koje mu je ostalo u nadležnosti dok Srbija, sledeći premijerski ekspoze Vojislava Koštunice, ne ustanovi nacionalni savet za obrazovanje koji će novu srpsku školu strateški kanalisati. Dok se ta najavljena hronika ne desi, na zatečenom reformskom "kursu" biće još i novi prvaci, baš kao i njihovi prethodnici koji će za dva meseca uz pomoć cvetića, kružića i inih opisnih ocena preći u drugi razred. Zaokružujući sopstvenu funkciju, Prosvetni savet, visoka istanca "zaostala" iz pređašnjeg obrazovnog života Srbije, preporučila je školskim vlastima da se nastavnici 1, 2. i sedmog razreda poduče za oživotvorenje ovog programa.

Edukacija je, kao što i neprosvetne vlasti znaju, pre desetak dana obustavljena dok se, kako je to precizirala nedavno nova ministarka prosvete Ljiljana Čolić, ne donese zakon koji će dosadašnju reformu, začetu "sa mnogo elana ali sprovedenu sa nedovoljno promišljenosti", staviti u nekakav razuman tok. Pošto još niko živi, pa ni ona Đekna pokojnog Živka Nikolića, ne zna hoće li novi zakon uistinu i doneti promene, njegova obznana i ne bi bila preterani problem, navikla i deca i njihovi nastavnici da budu zamorčići, kada bi se znao tajming.

Ministarka, međutim, ne zna kad bi zakonski predlog mogao stići pred poslanike, što bi moglo da znači samo da ga sačinjava neko izvan njenog resora. Ona, međutim, zna to da će novi paragrafi protiv sprečavanja haosa - jer višak elena i manjak promišljenosti nužno proizvode haos - stići pred srpski parlament; ako tvorci požure može to biti tokom uskršnjeg raspusta (svako zna da je vlada u senci DSS imala svoju reformu), možda nešto kasnije, a vrlo je verovatno tek u septembru kada i prvaci i njihovi stariji drugari zauzmu skamije. Nova vlast, načelno sklona legalizmu i promišljanju svega i svačega, mora temeljno da prouči pogubne posledice dosadašnje reforme po decu, a bogme i po njihove učitelje, bez obzira što su u trećoj godini uvođenja svetskih merila počeli da se svikavaju na nešto opušteniju školu od nasleđene Miloševićeve.

A može biti da je baš u tome problem - čemu na balkanskom buretu baruta služi opuštenost? Deca, i ona konstitutivnog naroda, a i ona inih naroda i manjina, moraju vazda biti spremna na to da brane tradiciju, srpstvo i utrnula vekovna ognjišta (na kojima danas tinjaju još samo vatre mržnje). Kao mesto gde većina dece provodi više vremena nego u rođenoj kući (dok im roditelji tragaju za koricom hleba), škola mora biti vazda pripravna da obrazuje valjane rodoljube. Dodatni strani jezik i kompjuteri - kako se ispostavilo - prvo čvorište razlaza starih i novih prosvetnih vlasti, mogu valjda i fakultativno (i vremenski i prostorno i finansijski), tim pre što se Srbiji pod četvornom zvaničnom, a trojnom nezvaničnom vlašću i ne žuri mnogo u Evropu i svet.