Život će vam biti još teži

Jako sam zabrinut zbog političke situacije u Srbiji danas, prvenstveno zbog stava nove vlade prema Haškom tribunalu, odnosno nedostatka saradnje sa Tribunalom i ignorisanja onih stvari koje brinu nas na Zapadu. Po mojoj oceni, ova vlada neće imati velikog uspeha. Međutim, problem je šta je alternativa ukoliko bi pala ova vlada, mogu doći radikali na vlast - izjavio je u razgovoru za „Blic“ bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijem Montgomeri.

Posle predavanja o Balkanu, koje je održao na Spoljnopolitičkom institutu u Stokholmu, Montgomeri je ocenio da je u Srbiji „veoma komplikovana situacija i da se na Zapadu mora pažljivo razmišljati kakav stav zauzeti prema tome“.

- Veoma je zabrinjavajuća pojava rastućeg nacionalizma u Srbiji jer budućnost Srbije mora biti unutar Evropske unije, demokratskih institucija zapada i NATO. Međutim, potezi nove vlade samo otežavaju taj put Srbiji, što znači da će život običnog građanina biti samo još teži.

Kako vidite budućnost Kosova - nezavisnost, kantonizacija, decentralizacija?

- Prvo, mislim da su mržnja i nepoverenje među etničkim grupama na Kosovu i dalje na jako visokom nivou. Zato mislim da je koncept nezavisnog Kosova nemoguće ostvariti u nekoj bliskoj budućnosti. Mnogi u međunarodnoj zajednici to ne razumeju ili ne žele da prihvate. Ako ćemo da insistiramo na nezavisnosti Kosova kao jedinom rešenju, onda ćemo morati da ostanemo još najmanje 100 godina na Kosovu kako bi se taj proces sproveo uspešno. Niko u međunarodnoj zajednici neće moći da čeka toliko dugo i zato je pred nama velika dilema šta raditi.

Svako ko se u međunarodnoj zajednici iznenadio poslednjim dešavanjima na Kosovu, trebalo bi da se zapita i razmisli dobro koliko zapravo poznaje situaciju dole. Ako su neki zaista i bili iznenađeni, nadam se da je ovo bio budilnik za njih da shvate kakva je stvarno situacija na Kosovu. Činjenica je da su se Albanci razočarali u međunarodnu zajednicu s obzirom da su mislili da će im ona brzo obezbediti nezavisnost Kosova nakon bombardovanja. To se, međutim, nije desilo, što zbog kompleksnosti situacije, što iz straha od moguće destabilizacije regiona. To ne znači da će Albanci odustati od svojih ciljeva. Naprotiv, mislim da će biti gotovo nemoguće da se taj proces zaustavi, tako da je jako teško reći koje je rešenje najbolje za Kosovo sada. Trebaće nekoliko jako pametnih glava da nađu rešenje koje će biti prihvatljivo za sve narode na Balkanu. Ističem da je važno naći ono rešenje koje će prihvatiti sve etničke grupe u regionu, a ne samo jedna.

Amerika je opet zamrzla finansijsku pomoć Srbiji. Uslovljava je izručenjem Mladića. Da li politika ucenjivanja daje dobre rezultate?

- Prvo, ovakvu politiku stvara Kongres, a ne administracija, tako da vlada nije imala neki izbor. Amerika je do sada četiri godine zaredom slala veliku pomoć Srbiji, mnogo veću nego bilo kojoj drugoj zemlji u regionu, što je dobro. Kada je reč o politici ucene, ona je do sada dala dobre rezultate: više osoba osumnjičenih za ratne zločine se već nalazi u Hagu. Međutim, takva politika ima i svoju cenu jer se njome stvara veliki antagonizam Srba prema Americi i ona sve više ide u korist nacionalističkim partijama u Srbiji. Zato mislim da je politika uslovljavanja i ucene svake godine sve manje efikasna i da je vremenom postala sve više kontraproduktivna.

Zar nije čudno što Sfor traži Karadžića na Palama ako Del Ponteova tvrdi da se on nalazi u Beogradu?

- Niko, apsolutno niko ne zna sigurno gde se oni nalaze, pa ni Del Ponteova. Naši napori da saznamo gde se kriju Karadžić i Mladić su do sada bili bezuspešni. Takve izjave Karle del Ponte su jako opasne i ekstremno kontraproduktivne. Međutim, mislim da je jako važno da se oni uhapse i predaju Hagu jer će time biti stavljena tačka na problem ratnih zločinaca u Srbiji. Stvarnost je takva da nijedan od njih dvojice više nema neki odlučujući uticaj na politiku Srbije i Bosne, tako da njihovo izručenje ima više simboličan značaj, to je više simbol, ali veoma važan simbol koji će dovesti do prestanka rada Haškog tribunala.

Šta je bio vaš najveći uspeh kao ambasadora u Srbiji?

- Ono što sam pokušavao da uradim je da sprovodim američku politiku na Balkanu i mislim da sam to uspešno radio. To što sam pokušavao da pokažem Srbima i Hrvatima je da su Amerikanci zaista zabrinuti za situaciju u regionu i da se brinu o ljudima koji žive tamo. Hteo sam da Amerikance predstavim sa ljudskim licem. Moja supruga i ja smo se jako trudili da to uradimo. Ona je verovatno bila uspešnija u tome od mene. Na vašim čitaocima je da procene koliko smo uspeli u tome

Pokušavali ste da promenite loš imidž Amerikanaca?

- Tačno. Nadao sam se da ću to moći da uradim kada sam stigao u Srbiju 2000. Ali to je bilo jako teško s obzirom na to kakve su reakcije kod ljudi izazvali bombardovanje, sankcije i sve ono što se dešavalo 100 godina unazad u Srbiji. Plus jaka antiamerička propaganda Miloševićevog režima. I pored toga, nisam gubio nadu i nadam se da sam uspeo da Srbima predstavim Amerikance i u nekom drugom svetlu.

S kojim političarima ste najbolje sarađivali?

- Mislim da sam imao dobar odnos sa svim strankama demokratske orijentacije. To znači sa svim strankama koje su bile u DOS. Ne bih da navodim nijedno ime pojedinačno, ali samo želim da kažem da se nisam sa svima potpuno slagao oko nekih pitanja, ali je uvek bilo razumevanja i poštovanja.

Šta ćete sada raditi, kada više niste ambasador?

- Nisam siguran da li uopšte želim nešto da radim ili da ostanem kod kuće i izluđujem suprugu. Zapravo imam više ponuda - neke su vezane za medije, a druge za biznis. Proći će još nekoliko meseci pre nego što donesem odluku.