Od polena nema zaklona

Tegobe s alergijom često dovode do astme. Za osetljivije i vremenska prognoza o koncentraciji polena

Iako je proleće verovatno mnogima najomiljenije godišnje doba, bar 20 odsto ukupne populacije, a možda i više, sasvim sigurno se ne raduje ovom godišnjem dobu. To su osobe koje pate od alergijske kijavice, odnosno od alergije na polen koja je upravo ovih dana u ekspanziji. Inače, od svih alergija disajnih puteva najmanje 50 odsto čini upravo alergija na polen. - Ova alergija najčešće pogađa mlađu populaciju i to najviše one između osme i dvanaeste godine života. Tri puta češće se ova bolest javlja kod tinejdžera nego kod odraslih ljudi, a što se tiče perioda u kom tegobe počinju, to zavisi od perioda cvetanja biljaka. Tako oni koji su alergični na čempres već od februara imaju problema sa simptomima ove alergije, kijavicom, zapušenim nosem, crvenilom i suzenjem očiju, svrabom nepca - objašnjava za "Glas" dr Snežana Aranđelović, sa Instituta za imunologiju i virusologiju Kliničkog centra Srbije, u kojem je ovih dana drastično povećan broj pacijenata.

Kako cvetanje biljaka traje i do avgusta i septembra, život osoba alergičnih na polen i te kako je narušen, što zbog ovih simptoma koje neprestano imaju, što zbog pospanosti i tromosti od lekova koje su prinuđeni da uzimaju. Zbog toga, kao i zbog neželjenih posledica neadekvatnog lečenja (bronhijalna astma), lekari preporučuju osobama sa ovakvim tegobama da ipak odu kod lekara, provere na šta su konkretno alergični i dobiju adekvatnu terapiju. - Čestice polena su veoma sitne, od deset do 30 mikrona, prenose se na velike daljine i od njih je nemoguće sakriti se. Stoga treba primenjivati neke preventivne mere i dobru terapiju. Tako bi trebalo izbegavati izlazak napolje kada je koncentracija polena najveća, u jutarnjim satima, kada su sunčani i vetroviti dani (preporučljivije su šetnje po kiši). Zatim po dolasku kući odeću treba skinuti i istuširati se, a za one sa dubljim džepom postoje i filteri za klimu nepropustljivi za polen - savetuje dr Aranđelović. Naravno, pre bilo kakve terapije kod ovakvih osoba, važno je uraditi dijagnostiku, odnosno probe na koži pomoću kojih se utvrđuje na šta je osoba alergična. Rezultati ovih testova na koži dobijaju se praktično posle 15 minuta, a vrstu alergije moguće je utvrditi i ispitivanjem prisustva antitela u krvi. Tek onda se daju lekovi koji sprečavaju simptome alergije.

- To su lekovi iz grupe antihistaminika, odnosno tablete koje brzo deluju, od pola sata do sat i mogu se uzimati po potrebi. Ovi lekovi suzbijaju skoro sve simptome alergijske kijavice, ali kad ta terapija nije dovoljna, onda se savetuju sprejevi za nos na bazi glikokortikoida koji se moraju koristiti kontinuirano - kaže dr Aranđelović.

Lekovi koji sprečavaju simptome kijavice najčešće imaju neželjene efekte, ali zato postoje isti lekovi novije generacije, koji, doduše, ne idu na recept. Naša sagovornica dodaje da je jako bitno da se osobe sa ovakvim tegobama jave lekaru, jer čak 50 odsto alergičnih na polet dobije bronhijalnu astmu, koju je moguće preduprediti alergijskim lečenjem. Kod nas na tržištu postoji od pre nekoliko godina i "torlačka sublingvalna" terapija za alergijsku kijavicu u vidu kapi koje se stavljaju pod jezik.