Vojvođanska tolerancija na probi

Incidenti koji imaju nacionalnu i nacionalističku pozadinu poslednjih meseci i nedelja u Subotici su opasno intenzivirani. - Policija i pored „intenzivnog rasvetljavanja slučajeva” uglavnom ne pronalazi „počinioce”, a grad strepi od „reprize devedesetih”. - Nacionalne podele su inficirale i najmlađe, zbog čega SVM predlaže hitan razgovor odgovornih instanci o nalaženju zajedničkog rešenja

Incidenti koji se proteklih nedelja nižu u Vojvodini, a koji su posebno bolni za sredinu kakva je Subotica, neminovno nameću pitanje nije li dugo iskustvo uspešnog višedecenijskog zajedničkog života doživelo poraz i tradicionalnu vojvođansku toleranciju pretvorilo u običnu iluziju. Skrnavljenje grobalja, (iza kojeg očigledno stoji bolesna nekrofilna opsesivnost), ispisivanje pretećih poruka po zidovima domova kulture i crkava drugih nacija, anonimne pretnje, sve češće tuče dece u školama “po nacionalnoj osnovi”, jesu više nego zabrinjavajući signali da je u Subotici ozbiljno poljuljan model civilizovanog, trpeljivog i dobrosusedskog života tri nacije.

foto: www.srbija.sr.gov.yu

Ko su ljudi koji to rade uglavnom ostaje tajna za građane, a sudeći prema izveštajima SUP-a i za samu policiju. To u krajnjem slučaju može imati veoma opasne posledice, od kojih građani već počinju da strepe. Mnogi Subotičani smatraju da policija traljavo i neodgovorno radi posao, a neotkrivanje “počinilaca” može proizvesti međusobno sumnjičenje upravo “po nacionalnoj osnovi”. Jer, ako nema odgovornih za to što se Hrvatima ruše grobovi i preti smrću samo zato što su Hrvati, onda su logično sumnjivi svi koji nisu Hrvati. A na udaru tih nacionalno ostrašćenih poruka i ispada su sve tri nacije, mada je ipak “manjinski ključ” u tome najčešća formula, pa su uglavnom i pretnje i vandalizam usmereni prema Mađarima i Hrvatima. Ponovno jačanje srpskog nacionalizma, kojem su decembarski izbori dodali novi adrenalin, u Subotici je dalo i novu dozvolu “izvesnim snagama” da anatemišu sve s drugačijim prezimenima.

Nažalost, neprijateljski grafiti, s porukama tipa “ovo je naša zemlja, odlazite” i skrnavljenje simbola nacionalnog identiteta nadopunjuju se sve češćim konfliktima dece (!) drugačijih nacionalnosti, te su tuče učenika u osnovnim školama češće nego uobičajeni dečji nestašluci i isuviše česte da bi se moglo ostati nezainteresovan. U nekoliko navrata prošle su godine stizale informacije o pretnjama i premlaćivanjima dece mađarske nacionalnosti, a čiji su inicijatori bili učenici srpskih razreda, ali se o samo nekoliko njih javno govorilo pred medijima. Roditelji na te incidente uglavnom ne žele da skreću pažnju javnosti iz straha da će se situacija pogoršati. Takođe, nekada uobičajeno druženje i zabavljanje mladih sve više poprima formu segregacije, te Mađari idu u jednu diskoteku, a Srbi u drugu. Takvih incidenata se zabeleži i po desetak mesečno, a poslednjih nekoliko meseci, pogotovo nakon decembarskih izbora, Subotica se suočila sa serijom veoma neprijatnih i ozbiljnih izliva nacionalističkih strasti. Sve, čini se, ukazuje na to da je pre reč o hroničnoj, nego o akutnoj pojavi, ali koja je sve intenzivnija. Jožef Kasa, lider SVM, više je puta ponovio da je slično počelo i devedesetih godina i apelovao na Subotičane da ne dozvole da ih bilo ko uvuče u mržnju prema susedima. On je istovremeno oštro zamerio policiji na neprofesionalnosti, ali i postavio pitanje kakvu ulogu u svemu tome ima služba državne bezbednosti, otvoreno sumnjajući da incidenti možda nisu tako slučajni i haotični kako se obično misli. Ukoliko BIA nije u stanju da otkrije ko su počinioci, onda su oni počinioci, rekao je Kasa na nedavnoj konferenciji za štampu nakon još jedne serije pretećih grafita.

Iako incidenti, ipak, nemaju masovnije razmere, zahvaljujući činjenici da je većina građana i pored strašnih devedesetih, sačuvala tolerantnost i tradicionalnu otvorenost za druge i drugačije, najviše zabrinjava inificiranost najmlađih nacionalnim podelama. Zbog toga je Savez vojvođanskih Mađara pokrenuo inicijativu za ozbiljan društveni dijalog u kojem bi morale da učestvuju sve bitne instance u gradu. Ukoliko sada nešto ne preduzmemo, šta tek možemo očekivati od te dece za pet ili deset godina, rekao je predsednik okružne organizacije SVM Jene Maglai i predložio da se u razgovore o tom problemu uključe - pre svega škole, uz saradnju roditelja, nastavnika, sociologa, pedagoga, psihologa, a takođe i lokalna samouprava i SUP. Krajnji cilj je da se dijalogom dođe do zajedničkog rešenja kako prevazići ovu nesumnjivu tešku situaciju za sve. Sami razgovori svakako neće biti dovoljni i zato je neophodno sistematično i dugoročno delovanje - kaže Maglai.