Politika i laži

Većina ljudi zna onaj stari vic o neukim i neobrazovanim koji se prave važni da sve znaju. Dakle pitaju građanina xy da li je čitao "Anu Karenjinu", a on odgovori ne samo da je čitao, već i da je spavao s njom. Ovo je prva asocijacija - u sociopsihološkoj ravni - koja nam se javlja posle prošlonedeljne vesti o tome "kako je Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije naseo na jednu prvoaprilsku šalu. Da podsetimo, novosadski radio 021 izmislio je izvesnog Stiva Bogdanoviča, prebogatog Amerikanca novosadskog porekla koji izjavljuje da hoće da ulaže u Novi Sad. Osim što je ovaj radio izmislio i tonski zapis Bogdanovićevog glasa, na svoj sajt je "okačio" i izmišljene fotografije izmišljenog bogataša i potom zatražio izjavu Velimira Ilića o tome.

Ilić je poput "čitaoca Ane Karenjine" spremno izjavio, odmah valja reći slagao, kako je već obavio razgovor s Bogdanovićem i to o nekoliko zanimljivih projakata, a ne samo o ulaganju u novosadski javni WC što je bio siže izmišljene vesti radija 021.

Posle javnih reakcija koje su "na prvu loptu" isticale kako je ministar samo naseo, došlo se i do uozbiljavanja: nije li ovo dublji pokazatelj (ne)odgovornosti vlasti i mogu li javne ličnosti da izmišljaju činjenice samo kako bi pred biračima dokazale da su u sve upućene, da prema svemu imaju stav i rešenja u rukavu za svaku situaciju. Iz tog ugla gledano, i Ilićevo potonje pojašnjavanje da je mislio na nekog drugog ko se drugačije zove i sa kojim je stvarno razgovarao više govori o neozbiljnosti nego o zrelosti i odgovornosti. Barem iz najprostijeg razloga - pobrkana imena su-pobrkana imena, što odgovorni funkcioneri ne bi smeli sebi prečesto da dopuštaju.

Ovaj slučaj, međutim, tretira li se kao sindrom skreće pažnju na mnogo važnije pitanje: ima li pravo političar da bilo koju politiku gradi na lažima? Ako se neko olako upeca na jednog lažnog Stiva Bogdanoviča, javnosti ostaje samo da se pita koliko se još i kakvog kalibra stiva bogdanoviča vrzma u našoj visokoj politici? Koliko treba ovakvih izuzetaka da bi dokazali pravilo? Što se nas tiče dovoljan je i jedan, pa makar bio i prvoaprilski. Ako ministri tvrde da su razgovarali sa nepostojećim ljudima, kako im verovati šta su razgovarali sa onima koji zaista postoje. Uostalom, i istorija beleži primere kako ovakvi, naoko bezazleni presedani mogu da se pretvore ne samo u svoje suprotnosti, već i da izazovu teške posledice. Kad su danas slavljeni doajeni američke žute štampe izmislili rat da bi povećali tiraže, kriza je doista narasla do razmera rata. Ako, pak, javnost nije oprezna prema samoj mogućnosti laži, nije daleko čas kad će u ime viših nacionalnih interesa pristajati i na veće obmane. Možda srpski ministar za kapitalne investicije i američki državni sekretar nisu baš uporedive veličine, ali najnovija izjava ovog drugog jasno podvlači važnost prethodnih upozorenja. Naime, Kolin Pauel je ovih dana, baš u vreme Ilićevih prvoaprilskih šala, kako prenosi BBC izjavio "da postoji mogućnost da je dokazni materijal koji je koristio kako bi opravdao pokretanje rata protiv Iraka sadržao greške". Pre samo godinu dana neke od tih "grešaka" bile su "neoborivi dokazi" pa je laž, odnosno nepotpuna istina, postala dobrim opravdanjem i za rat.

Ovakve se stvari moraju imati na umu i kad razgovaramo sa bogdanovičima.