Dijalog Veton Suroi - Vojin Dimitrijević u "Kažiprstu" Radija B92

U danima kada se svode tragični bilansi nasilja na Kosovu i pokreću nove političke inicijative prištinski publicista Veton Suroi i direktor beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenili su, učestvujući u „radio mostu“ na B92, da je pred Albancima, Srbima i medjunarodnom zajednicom period gradjenja novog poverenja, do kojeg se može doći konkretnim akcijama.

Veton Suroi i Vojin Dimitrijević slažu se da su prošlonedeljni masovni napadi na srbe bili unapred organizovani i veliki korak unazad za Kosovo.

„Očekujem da UNMIK policija i NATO da istraže ko stoji iz ovih napada, ali je očigledno da je to bilo organizovano jer su neke kuće i bogomolje u Prizrenu bile prethodno obeležene“, kaže Veton Suroi za B92, i mlaku reakciju lidera kosovskih albanaca na nasilje komentariše ovako: „Pa, to je jedna žalosna grupa ljudi, koja vodi ovaj narod i ovu zemlju. I oni su patetični, ne samo naspram Srba, već su patetični naspram Albanaca. Ova grupa političkih lidera, je pokazala i dokazala, ne samo nedostatak vizije, ideja itd, već i nedostatak elementarnog građanskog ponašanja“.

Suroi se slaže sa Dimitrijevićem da će doći do promene odnosa međunarodne zajednice: “Svakako će se promeniti stanje u smislu razumevanja, da se ne može ići na „status quo“, jer taj „status quo“ proizvodi ovo nasilje. Ovo se mora izmeniti na taj način, što se mora doći do novog konsenzusa između građana Kosova i UNMIK-a, i kosovskih institucija i UNMIK-a. I ako bi bilo sreće u tom konsenzusu, na pozitivan način bi mogli uticati i političari iz Beograda, koji su bili sasvim negativni u proteklih pet godina, insistirajući na tim paralelnim institucijama”.

“Problem je odsustvo poverenja. Jer, ako nema poverenja, onda se ljudi neće vraćati. Iz toga mogu da zaključim da će ne samo predsednik Koštunica, nego da će postojati sklonosti i u Forumima kojim će se on obraćati, da se potraži neko rešenje slično Bosni i Hercegovini. Sada, kako će se to zvati je za mene, kao za čoveka koga najviše zanima kako će ljudi stvarno živeti, nije bitno, ali je za mnoge simbolički vrlo važno. Ali, očigledno da će biti utiska, da bez neke teritorijalne autonomije, popunjene nekom personalnom autonomijom za one delove gde jedna nacionalna grupa nije kompaktna, da će to ići ka tom rešenju, što opet nije tragedija”, kaže Dimitrijević.

Na pitanje da li se slaže sa ovim, Suroi je rekao: “Ja mislim, da se zapravo mora poći odozdo, a to znači – videti konkretno stanje u svim opštinama, kako kvantifikovati probleme, ne samo u smislu bezbednosti, već i povratka, i kako napraviti jedan drugačiji proces u kojem kosovski Albanci moraju preuzeti odgovornost za te procese. U tom smislu, naravno da će doći, ne sada, ali će doći do trenutka kada moramo razmišljati i o tome kako unutar koncepta decentralizacije Kosova, koji je neminovan, zapravo uvrstiti taj element etničkih potreba”.

Na pitanje da li misli da je ideja nezavisnog Kosova doživela poraz posle poslednjeg nasilja na Kosovu, Suroi je rekao: “Nije doživela veliki poraz, ali je doživela veliki udarac. I činjenica je da Albanci u svakom slučaju, bez ili sa uslovljavanjima, moraju dokazati da mogu imati funkcionalno društvo, funkcionalnu državu”.