Skupština Srbije usvojila budžet

Skupština Srbije usvojila je u utorak uveče, većinom glasova, Budžet za 2004. godinu i paket finasijskih zakona. Vlada Srbije je predložila da prihodi iznose oko 330 milijardi dinara, a rashodi oko 45 milijardi. Ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdi da projektovani deficit u ovogodišnjem budžetu ne predstavlja opasnost za cenovnu stabilnost, precizirajući da će biti finansiran iz realnih izvora.

Dinkić je naveo da je jedan deo deficita već realno finansiran rezervama od 160 miliona evra koje Ministarstvo finansija ima u Narodnoj banci Srbije. Upitan koliko izmena ima u odnosu na budžet koji je prošlog novembra pripremio njegov prethodnik Božidar Djelić, Dinkić je odogovorio: “Ima puno izmena. Pre svega javne investicije su značajno veće u odnosu na prethodni, čak za 70% su realno veće. Agrarni budžet, tri puta veći nego u prethodnoj godini. Što se tiče rashodne strane, uspeli smo da imamo čak veće učešće u rashodima za penzije, za socijalna davanja u društvenom proizvodu, nego prethodna vlada, a veće učešće za investicije, zato što je prethodna vlada imala politiku netransparentne isplate plata. S jedne strane, troškovi zarada su iskazivani u jednoj stavci, ali su to nadomeštavali time što su isplaćivali zarade kroz troškove službenih putovanja, kroz razne bonuse i premije i bilo je puno neracionalnog trošenja iz budžeta, koja smo mi uspeli da skrešemo”, kazao je Dinkić.

Najveći prihod ove godine, očekuje se od privatizacije banaka, a prva će biti privatizovana "Jubanka", za koju bi do kraja maja trebalo da bude raspisan tender. Mladjan Dinkić je naveo da će potom uslediti privatizacija "Kontinental banka" i "Novosadska banka".

 Poslanici raspravljaju i o izmenama četiri zakona kako bi se usaglasili sa projektovanim budžetom. Predloženo je ukidanje Zakona o porezu na fond zarada od 1. jula, a koji se obračunava na bruto zaradu u iznosu od 3,5 odsto. Poslanici raspravljaju i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, Predlog zakona i izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.

Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodna tržišta izjavio je za B92 da bi bilo moguće smanjiti poreze i smanjivanjem nekih državnih izdataka stvari držati pod kontrolom. “Ovaj budžet je korak unazad u odnosu na prošli i pretprošli budžet, a ono što ovde ne valja je to što država namerava da investira u privredu pošto privatnih investicija nema toliko, a na osnovu toga planira nerealan rast bruto-društvenog prouzvoda. Ako taj rast bude stagnirao ili bude manji, biće teško prikupiti sredstva za budžet i onda se otvara pitanje finansiranja budžetskog deficita. Po meni, promašena su ulaganja i u javne investicije i u agrarni budžet i nacionalnu odbranu. Biće teško dobiti odobrenje MMF, i koncepcijski i po brojkama. Realna kretanja pokazuju da će inflacija ove godine biti nešto veća nego prethodne, a ako se pojavi veća rupa u budžetu ili spoljnoj trgovini dinar će morati više da ‘kliza’ ka evru, što će imati inflatorni ekvivalent, a finansiranje budžetskih deficita iz nerealnih izvora takođe je pritisak na dinar. Mislim da će inflacija svakao biti dvocifrena, u boljem slučaju oko 10 odsto, u lošijem oko 15. Međutim, najveća opasnost preti od toga da se međunarodna zajednica, koja je ovde imala veliku finansijsku ulogu, jednostavno ‘izmakne’ jer vidi da neke druge snage preuzimaju kontrolu i da koncepcija ide u drugom pravcu”, kaže on.

Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da se izjasne i o paketu ekonomskih zakona, među kojima su Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima i Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2000.

Vlada Srbije uputila je Skupštini i Predlog zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se, posle ukidanja poreza na fond zarada, sredstva za lokalnu samoupravu nadoknađuju kroz povećanje njihovog učešća u porezu na zarade sa pet na 30 odsto.