Od koje se soje prave šnicle

U Hrvatskoj je nedavno sprovedena kontrola prisustva genetskih modifikacija u hrani za ljudsku upotrebu koja je dala zabrinjavajuće rezultate. Čak u svakom drugom od 33 analizirana uzorka pronađeno je znatno više genetski modifikovane hrane nego što je to dopušteno prema važećim normama u zemljama Evropske unije, a to je do jedan odsto.

Prehrambeni proizvodi uzeti su u raznim trgovinama, a kako javlja dopisnik našeg lista, nije navedeno da li je reč o uvoznoj hrani ili onoj koja je proizvedena u Hrvatskoj. Genetski izmenjeni sastojci nađeni su u proizvodima koji sadrže soju kao što su ulje od soje, razni umaci, sojino mleko i pileće salame sa dodatkom soje, kao i u proizvodima od kukuruza kao što su kornfleks, kukuruzno ulje i konzerve sa kukuruzom u zrnu. Suština ovog prekršaja je u tome što prisustvo GMO-a uopšte nije bilo navedeno u proizvođačkoj deklaraciji. U zemljama EU praksa je da tačno bude navedeno koliko u proizvodu ima GMO sastojaka.

Soja i kukuruz najmasovniji

Genetski izmenjeni organizmi, dopadalo se to nama ili ne, postali su naša stvarnost. Može se reći da su, manje-više, svuda oko nas. Više nije vest da se tamo negde u Americi, Kini, Argentini, na desetine miliona hektara svake godine zaseje biljkama u kojima je neko njihovo svojstvo genetičkim inženjeringom izmenjeno. Transgena soja, ilegalno, doduše, poslednjih godina seje se na poljima Vojvodine.

Transgeni organizmi ušli su, nesporno, u lanac ishrane domaćeg stanovništva. Od ove konstatacije, samo na prvi pogled, mogu da budu izuzeti „ljuti” vegetarijanci zato što, naravno, ne jedu meso, proizvedeno ishranom stoke sačmom od genetski modifikovane soje koja se, zašto to ne reći, masovno uvozi još od 1997. godine. Doduše, sojina sačma značajno učestvuje i u ishrani živine, tako da su i jaja, opet posredno, proizvedena sa učešćem GMO. Godišnje ne manje od stotinak hiljada tona takve sojine sačme se uveze. Stav nadležnih od 2001. godine je da ona nije štetna jer nju stoka preradi u svom digestivnom sistemu, a za sada posledica po zdravlje ljudi nije bilo.

Proizvodnja genetski izmenjene soje i kukuruza tako da se u prvom slučaju postigne otpornost na totalni herbicid, a u drugom otpornost na neke insekte, u svetu je, u odnosu na druge biljke koje su genetski modifikovane, najmasovnija. Zato ne samo teoretski, već i praktično, transgeni soja i kukuruz mogu da završe u svakoj mogućoj hrani koja se i inače pravi od ovih biljaka odgajenih na tradicionalni način. Soja je na primer, dodatak prerađevinama od mesa, sojino brašno dodaje se i u keks i u hleb, a emulgator na bazi čistog sojinog proteina koristi se u proizvodnji sladoleda, kremova.

U SAD koje su perjanica upotrebe GMO nema čak ni obaveze da određeni proizvod koji ima sastojke koji su genetski izmenjeni bude obeležen. U EU koju u zakonodavstvu iz ove oblasti mi imitiramo prisustvo GMO-a manje od 0,9 odsto se ne obeležava i takav proizvod se ne ubraja u genetski izmenjene. Ukoliko je, međutim, prisustvo GMO-a veće proizvod kao takav mora biti obeležen. Razlika u odnosu na američki model je očigledna: potrošač ima izbor da se, shodno svojoj informisanosti ili stavu prema ovoj novotariji, hrani ovim proizvodima ili ne.

Ograničena upotreba

Kod nas je Zakon o genetski modifikovanim organizmima donet 2001. godine i dozvoljava ograničenu upotrebu GMO-a. To je moguće samo u naučne svrhe, i tada sa dozvolom, a obaveza kontrole uvoza semena i stočne hrane je u Zakonu izričito navedena.

Međutim, obaveza kontrole prisustva GMO-a u hrani za ljudsku upotrebu, bilo da je ona proizvedena u zemlji ili da je iz uvoza, u zakonu ne postoji, kao ni obaveza da takav proizvod bude obeležen! Nesumnjivo se radi o propustima i nedorečenostima „prvenca” zakona iz ove nove i škakljive materije. Ipak, to za potrošače ne može biti dovoljno opravdanje. Naprosto ne znaju kakvu hranu jedu i da li u njoj i u kom obimu ima genetski modifikovanih sastojaka. Na osnovu iskustva samo našeg zapadnog suseda i prisustvo uvezenih proizvoda od soje i kukuruza uopšte, kao i u našoj ishrani, teško je poverovati da smo samo mi pošteđeni. Hranu sa GMO sastojcima vrlo verovatno jedemo, a da to ne znamo. Zato što nema propisa o tome.

Iskustva granične sanitarne inspekcije

Bez obzira na to šta piše na deklaraciji bilo kog uvezenog proizvoda sprovodi se kontrola njegovog sadržaja u ovlašćenoj laboratoriji. Mi do sada nismo imali slučaj pokušaja uvoza proizvoda od GMO-a ili sa primesama iako, istini za volju, nemamo decidiranih pravila kako da postupimo u toj situaciji – kaže za naš list dr Zoran Nikolić, načelnik beogradskog odeljenja granične sanitarne inspekcije.

Naš sagovornik kaže da je zakonodavstvo iz ove oblasti nepotpuno i da im Ministarstvo zdravlja nije izdalo uputstva kako da postupe kada pronađu takav proizvod. „Pretpostavljam, u slučaju da takav proizvod bude otkriven, da bismo mogli da ga zabranimo po nekom drugom osnovu, na primer, Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti namirnica.”