Olimpijada i Kipar - glavni izazovi nove vlasti

U Novoj demokratiji međutim nisu želeli da komentarišu svoj stav prema Kipru. Portparol grčkog Ministra inostranih poslova, Georgios Komutsakos, rekao je za B92 da je trenutno na snazi embargo na davanje izjava o Kipru: „Nova vlada još uvek nije parlamentu predstavila smernice svoje spoljne politike“, rekao je on.

Novi Ministar inostranih poslova je 75-godišnji Petros Molivjatis, kojeg mnogi doživljavaju kao teškog pregovarača, formiranog u periodu hladnog rata. „Fajnenšl Tajms“ ga opisuje kao političara čvrste ruke, a Ekonomist piše da je sumnjičav prema turskim namerama. S druge strane, analitičar dnevnika „Atens Njuz“, Georgios Gilson, kaže za B92 da se u grčkoj spoljnoj politici neće mnogo toga promeniti: „Nova demokratija tvrdi da će nastaviti razvijanje dobrih odnosa sa Turskom. Ipak, zvaničnici ove partije su ranije izjavljivali da će biti oprezniji kada je reč o zaštiti grčkih interesa, ali to ostaje da se vidi jer se višemesečni pregovori o spornim ostrvima u Egejskom moru vode u strogoj tajnosti“, rekao je Gilson.

Nova demokratija je na vlast došla posle gotovo dvadeset godina vladavine levo orijentisanog Pasoka. Gilson smatra da je povratak desnice u Grčkoj manje dramatičan a više prirodan sled događaja. „Stekao se utisak da je vlada Pasoka, posle skoro dvadeset godina na vlasti, izgubila osećaj za veliki broj svakodnevnih problema koji pogađaju veliki broj građana, kao što su zdravstveni sistem, obrazovanje i porast nezaposlenosti. Konzervativci su za to vreme uspeli da se predstave kao partija koja ima sluha za zahteve javnosti i koja je spremna da tim zahtevima udovolji“.

Dopisnik Grčke državne televizije, Nikos Pelpas, kaže za B92 da su birači zaključili da levičarski Pasok više nema ništa novo da ponudi: „Nestale su nove ideje, a s druge strane postali su tako samouvereni da pa čak i arogantni da je to bilo veoma provokativno i opasno. Međutim, treba napomenuti još jedan važan faktor a to je ekonomska stagnacija. Grčka jeste da je imala za vreme vladavine Pasoka procenat razvoja 4.2 posto što je jedan od najvećih u Evropskoj uniji, ali s druge strane što je i apsurd, nije se smanjivala nezaposlenost i nije postojalo povećanje plata i penzija u srazmeri tog razvoja“, rekao je Pelpas.