Razno
Na današnji dan, 6. jun
Danas je 6. jun – pogledajte najbitnije istorijske događaje koji su se dogodili na današnji dan.
0:00
6.6.2025.
3 h
Subota, 13.03.2004.
17:29
Pet godina od najcrnjeg dana za medije u Srbiji
Jedan je od najcrnjih dana tokom primene radikalskog zakona o informisanju, barem po broju kažnjenih medija bio je 13. mart 1999. godine. Tod dana na udaru zakona našla su se tri dnevna lista. Blic, Glas javnosti i Danas, tada su osudjeni na ukupnu kaznu od 770.000 dinara.
Kažnjeni mediji su navodno naneli duševni bol gradskom sekretaru za kulturu Ljiljani Blagojević, članu SPO-a, zbog toga što su preneli saopštenje kojim je ona optužena da je odgovorna za tešku situaciju u kulturi. U spornom saopštenju Blagojevićeva je takodje kritikovana zbog iznenadne smene dvojice upravnika beogradskih pozorišta, kao i za produžetak rentiranja prostorija Bitef teatra klubu „Košava“ čiji je vlasnik bila Marija Milošević.
Podsećajući na dane progona, Glavni i odgovorni urednik Blica Veselin Simonović kaže da mediji tada nisu imali pravo na odbranu. “Ako vas neko tuži, onda vi morate to dokazati što je rečno da je tačno, u roku od 24 sata, inače ćete biti osuđeni. Sada, kada se prisećam tog perioda, ne mogu da verujem da nam se nešto tako zaista dešavalo. Kada sam dobijao pozive, znao sam da sam osuđen i samo je bilo pitanje ko će da razreže novčanu kaznu”, kaže Simonović.
Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić žestoko je zagovarao primenu zakona zbog kojeg su mnogi mediji bili drastično kažnjavani. Pet godina kasnije Vučić tvrdi da je takav zakon bio u mnogim normama bolji od sadašnjeg: “Što se tiče moje uloge, rekao sam vam da mislim da je bila greška što smo se u zakonu pozivali na postupak pred organom za prekršaje, a ne pred redovnim sudovima koji su tada postojali. Mislim da je to manje zlo, nego kada upravni organ kažnjava, kao što je to bilo u vreme vaše demokratske vladavine, kada je Lečić kažnjavao sa po 500 hiljada samo svojim potpisom. To ja nikada nisam urado”.
Predsednik NUNS-a Nebojša Bugarinović kaže da je radikalski zakon bio pokušaj da se pod plaštom ličnih interesa navodno oklevetanih ljudi sprovede totalitarna represija. I posle petooktobarskih promena, upozorava Bugarinović, nezavisni mediji su ostali kratkih rukava. “Mislim da mi nismo dovoljno svesni jedne druge situacije, koja se lagano pojavljuje i sve više dobija maha, a to je pokušaj da ostvare monopol u uticaju na medijsku scenu u Srbiji. Sve više se preseljava iz sfere politike u sferu finansijskih moćnika”.
Kažnjeni mediji su navodno naneli duševni bol gradskom sekretaru za kulturu Ljiljani Blagojević, članu SPO-a, zbog toga što su preneli saopštenje kojim je ona optužena da je odgovorna za tešku situaciju u kulturi. U spornom saopštenju Blagojevićeva je takodje kritikovana zbog iznenadne smene dvojice upravnika beogradskih pozorišta, kao i za produžetak rentiranja prostorija Bitef teatra klubu „Košava“ čiji je vlasnik bila Marija Milošević.
Podsećajući na dane progona, Glavni i odgovorni urednik Blica Veselin Simonović kaže da mediji tada nisu imali pravo na odbranu. “Ako vas neko tuži, onda vi morate to dokazati što je rečno da je tačno, u roku od 24 sata, inače ćete biti osuđeni. Sada, kada se prisećam tog perioda, ne mogu da verujem da nam se nešto tako zaista dešavalo. Kada sam dobijao pozive, znao sam da sam osuđen i samo je bilo pitanje ko će da razreže novčanu kaznu”, kaže Simonović.
Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić žestoko je zagovarao primenu zakona zbog kojeg su mnogi mediji bili drastično kažnjavani. Pet godina kasnije Vučić tvrdi da je takav zakon bio u mnogim normama bolji od sadašnjeg: “Što se tiče moje uloge, rekao sam vam da mislim da je bila greška što smo se u zakonu pozivali na postupak pred organom za prekršaje, a ne pred redovnim sudovima koji su tada postojali. Mislim da je to manje zlo, nego kada upravni organ kažnjava, kao što je to bilo u vreme vaše demokratske vladavine, kada je Lečić kažnjavao sa po 500 hiljada samo svojim potpisom. To ja nikada nisam urado”.
Predsednik NUNS-a Nebojša Bugarinović kaže da je radikalski zakon bio pokušaj da se pod plaštom ličnih interesa navodno oklevetanih ljudi sprovede totalitarna represija. I posle petooktobarskih promena, upozorava Bugarinović, nezavisni mediji su ostali kratkih rukava. “Mislim da mi nismo dovoljno svesni jedne druge situacije, koja se lagano pojavljuje i sve više dobija maha, a to je pokušaj da ostvare monopol u uticaju na medijsku scenu u Srbiji. Sve više se preseljava iz sfere politike u sferu finansijskih moćnika”.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare