Kineski mercedes i turski BMW

Falsifikovanje proizvoda poznatih svetskih kompanija unosnije od trgovine narkoticima

Piraterija je postala jedna od najprofitabilnijih delatnosti. Procenjuje se da je falsifikovanje diskova s muzikom i s filmovima unosnije i od krijumčarenja narkotika. Zato svuda u Zapadnoj Evropi, u okviru službi za suzbijanje krijumčarenja, postoje odseci za zaštitu intelektualne svojine, unutar kojih rade usko specijalizovani timovi za pirateriju muzike i filmova, ali i za falsifikate robnih marki, nakita, satova, alkoholnih pića, cigareta.

- Na 50.000 evra uloženih u trgovinu opojnim drogama, heroinom, na primer, nelegalni profit je 50-100 hiljada evra, u zavisnosti od tržišta na koje se narkotik plasira, a ukoliko se ista suma uloži u proizvodnju piratskih kompakt-diskova - zarada je 450.000 evra. Za plasiranje piratskih proizvoda na zapadna tržišta koriste se već razrađeni kanali za krijumčarenje cigareta, droga i oružja, a piraterija često služi za pranje novca iz drugih kriminalnih poslova, onih sa drogom, na primer - kaže pukovnik Zoran Đokić, pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije i predsednik Komisije za borbu protiv piraterije, navodeći da ima indicija da se i teroristička grupa Al kaida finansira ovako zarađenim novcem.

Na Zapadu je procenjeno da je piraterija u SCG zastupljena u 90 odsto slučajeva i da se ne preduzimaju potrebne mere za njeno suzbijanje. Zato je zemlja dospela na Special Watch listu Internacionalne alijanse za zaštitu prava intelektualne svojine za 2003. godinu. Đokić navodi da je Vlada Srbije Komisiju za borbu protiv piraterije osnovala februara prošle godine, posle upozorenja iz sveta da bi zbog obima piraterije i plasmana krivotvorenih proizvoda Srbiji i Crnoj Gori mogle biti uvedene trgovinske sankcije i da se to negativno može odraziti na prijem zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju i Svetsku organizaciju za zaštitu prava intelektualne svojine.

Na seminaru o krivotvorenju i pravima intelektualne svojine, koji je uz pomoć predstavnika CAFAO (Kancelarije za carinsku i fiskalnu pomoć Evropske komisije za SCG) prošle nedelje organizovan u Privrednoj komori Srbije, čulo se da su pored Kine, Rusije i Ukrajine ilegalne fabrike za proizvodnju piratskih dela počele da niču i kod nas. Prema procenama Komisije za borbu protiv piraterije, srpski bužet godišnje gubi više od 50 miliona evra zbog nenaplaćenih dažbina na piratska izdanja filmskih i muzičkih dela. Reč je o izuzetno skupoj tehnologiji, a ovaj biznis je tako dobro organizovan da se falsifikati često na tržištu nađu i pre autorskog izdanja.

Svetski eksperti za sprečavanje piraterije ukazuju da na graničnim prelazima treba obratiti pažnju na ručni prtljag. U ličnom prtljagu uglavnom se krijumčare i stamperi (matrice), od kojih se prave piratske kopije DVD-ja i CD-ova. U jednoj akciji bugarskih vlasti otkrivene su 154 matrice u ručnom prtljagu putnika, dok jednu do dve matrice šverceri prenose i u džepu.

Šverc gotovih kompakt-diskova preko međudržavnih granica kamuflira se pakovanjem u specijalne pošiljke, pa je tako, na primer, u Izraelu u paketu koji je poslat poštom otkriveno 2.000 komada piratskih diskova. Carinske vlasti u Južnoafričkoj Republici uspele su, koristeći skenere, da u specijalnom kontejneru otkriju čak 200.000 kompakt-diskova.

DVD i CD se, inače, proizvode od polikarbonata i njihova ilegalna proizvodnja se može pretpostaviti ako se primeti povećanje uvoza ove sirovine. Stručnjaci za suzbijanje piraterije ukazuju da je za uspešniju borbu protiv ovog vida kriminala potrebno pratiti uvoz, izvoz i tranzit štamparskih mašina, jer su one neophodne za štampanje omota i ambalaže.

Pored piraterije audio i video dela, u takozvanoj uličnoj prodaji sve je zapaženiji rast prometa „falš“ predmeta za domaćinstvo, cigareta, kompjuterske opreme. U EU je 2002. godine otkriveno 68 miliona piratskih i falš artikala. Sve velike svetske kompanije imaju problema sa falsifikatima svojih proizvoda, jer su kriminalne grupe otkrile da je veoma unosno pod tuđim firmama prodavati daleko lošiju garderobu, obuću, šampone, deterdžente, paste za zube, kozmetiku, parfeme. Kod nas se, na primer, pored originalnog, u prodaji nalazi i krivotvoreni prašak za veš „ariel“ i šampon „hed end šolders“.

Javna je tajna da se u privatnim fabrikama u Novom Pazaru proizvode „originalne“ „levis“ farmerice i „italijanska“ garderoba, „armani“, na primer.

Ono što kupca, pored eventualno niže cene, navede da kupi ove proizvode jeste odlično odrađena ambalaža. Kvalitet samog proizvoda je, međutim, mnogo lošiji. Iz Kine, na primer, stižu falsifikovani satovi čiji originali vrede i po 20.000 evra, a gotovo savršene kopije „roleksa“, na primer, prodaju se za 200 evra.

Unosan biznis je i proizvodnja falš delova za automobile. U ovom delu sveta primat u toj „industriji“ nekad su držali Grci, a sada su taj posao preuzeli Turci, koji proizvode „originalne“ delove za sve velike marke automobila. Stručnjaci ističu da je ugradnja ovih delova opasna, pogotovo kada je reč o kočnicama.

Predstavnici Mercedesa su beogradskim kolegama i konkretno pokazali kako je teško razlikovati kopije od originala. Na video-bimu moglo se, naime, videti kako izgleda model „mercedesa“ E klase koji se pravi i sklapa u Kini. Njegova cena je 5.000 evra, a original proizveden u Nemačkoj košta deset puta više.

Ulično tržište je teško kontrolisati, pa policija nerado deluje protiv krivotvorene i piratizovane robe. Ipak, upozorenja razvijenih zemalja i zaprećene sankcije dovele su do izmena i dopuna domaćeg krivičnog zakonodavstva, a suzbijanju piraterije trebalo bi da doprinese i novi carinski zakon i podzakonska akta. Da su i u Upravi carine Srbije shvatili značaj borbe protiv organizovanog kriminala vidi se i po tome što su, uz pomoć Svetske carinske organizacije i CAFAO misije, formirali Grupu za zaštitu intelektualne svojine.