Stabilni i dinar i banke

Politika kursa će ostati u najvećoj meri kao što je bila i do sada, što znači da će kurs zavisiti od ponude i tražnje, stope inflacije i deviznih rezervi. Dinar će ostati stabilan kao i do sada, a potvrda toga je da se koristi, praktično, u svim tekućim transakcijama u zemlji – rekao je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, u intervjuu za "Politiku".

Neposredno posle preuzimanja funkcije prvog čoveka centralne banke, on ističe da će prvi potezi novog guvernera biti analiza svih odluka donetih u prošlih sedam meseci, konstituisanje Saveta NBS, analiza stanja u deviznom, monetarnom i u sektoru kontrole, kao i u Zavodu za izradu novčanica. Potom sledi rad na privatizaciji i restruktuiranju bankarskog sistema.

Dinar je u poslednjih pola godine oslabio u odnosu na evro za desetak procenata. Kakva će biti politika kursa i da li će se menjati?

– Politika kursa će ostati u najvećoj meri kao što je bila do sada.To znači da će kurs zavisiti od ponude i tražnje, stope inflacije, a naravno veliku ulogu će imati i devizne rezerve.Zahvaljujući ubrzanoj privatizaciji prošle godine devizne rezerve su znatno povećane i bile su predispozicija za stabilan dinar, nezavisno od toga što smo imali trgovinski deficit od oko pet milijardi dolara. Međutim, na srednji rok treba videti kakvu će ekonomsku politiku voditi nova vlada, prvenstveno sa stanovišta konkurentosti, privatizacije i privlačenja investicija.

Tačno je da je prošle godine dinar izgubio oko 10 odsto svoje vrednosti, u poređenju sa stopom inflacije od oko osam odsto. Politika kursa će se nastaviti kao što je do sada vođena. Ali, treba imati u vidu i odnos evra i dolara, koji se značajno promenio. Dakle, proklamovana politika NBS se nastavlja, a to znači–stabilan dinar koji se sada koristi praktično u svim transakcijama u zemlji.

Da li se slažete sa ocenama ekonomista da bi monetarna politika trebalo da bude fleksiblnija a kurs povoljniji za razvoj tržišta novca?

– Smatram da je dosadašnje pomeranje vrednosti dinara za deset odsto, već dokaz takve aktivnosti. Da sam imao priliku da se obratim poslanicima, rekao bih da kurs ne može da zameni sve mere potrebne da se održi stabilna valuta, a to su konkurentnost, strane investicije i privatizacija.

Koliko će monetarna politika biti restriktivna, s obzirom na zahteve privrede za dopunskim finansiranjem?

–Bilo bi žalosno ako bi isključivo monetarnom politikom pokušavali da rešimo sve strukturne probleme koji su se nagomilali i rešavani, ali su daleko od toga da su rešeni u privredi.Zato, NBS ostaje otvorena za dijalog, ali ni u kom slučaju moneterna politika ne bi može i nesme da bude šlagvort u rešavanju svih tih problema u realnom sektoru.

Kako će Centralna banka uticati da se poveća poverenje u banke i nacionalnu valutu i poveća štednja?

– Još uvek je bolje da je 1,4 milijarde evra u bankama, nego da je i to u slamaricama. To je pozitivan rezultat, imajući u vidu da je u bankama pre dve i po godine bilo svega 50 miliona evra. Zbog toga će NBS, dodatnim mehanizmima inicirati da se poveća poverenje u bankarski sektor, jer svaki dinar ili evro znači depozit za nove kredite. A tim kreditima možemo mnogo više da uradimo nego mnogi donatori i donatorske konferencije. Od konkretnih mera, sa jedne strane, od 1. janura iduće godine bi trebalo da se pokrene sistem osiguranja depozita koji bi značio sigurnost minimalnog depozita za sve građane.

Najavili ste strogu kontrolu poslovanja banaka. Šta će to konkretno značiti?

–To znači da se ide još korak dalje. U Srbiji su sazreli uslovi da NBS, kada analizira poslovanje, ne analizira samo banku već i osiguravajuću kompaniju, brokersku kuću ili lizing firmu. Isto tako, kada je reč o novoj regulativi, moramo sve da uradimo da bi građani bili sigurni da je jedna banka, sve dok postoji, solventna i likvidna.

Uskoro će uslediti preispitivanje akcionarsklog kapitala banaka, a izjavili ste da je najvažnije da se otkrije ko sve stoji iza zvaničnih vlasnika. Da li, posle afere sa Nacionalnom štedionicom, očekujete neka iznenađena i u drugim bankama?

– Ne očekujem nikakva dodatna iznenađenja. Međutim, nadam se da posle toga banke neće više služiti za političke obračune, odnosno za pravljenje afera. Ali, što se NBS tiče, bićemo još restriktivniji. Konkretnim dogovorima sa centralnim bankama nekih zemljama, pokušaćemo da idemo što dalje u otkrivanju - ko su pravi vlasnici firmi, a time i banaka.

Kada se može očekivati da su sve banke sigurne za štedne uloge i da se jasno zna koje su u A kategoriji?

– Posle dogovora sa Londonskim klubom, inostrane rejting agencije će zanimati kakve su ovde banke. To znači da će one izvršiti analizu celokupnog bankarskog sistema i pojedinih banaka. U međuvremenu, svaki građanin zna da njegov depozit ima garanciju države, a od iduće godine i da su osigurani ulozi. Nadam se da ću za to uspeti da dobijem podršku i oditora jer i oni nose odgovornost. Isto tako, očekujem da ćemo promenom vlasničke strukture imati još odgovornije akcionare koji će biti zainteresovani za dividendu, a ne za dodatne kredite, odnosno da kao povezana lica praktično dolaze do privilegija.