Kako oterati strani kapital

Koliko je tokom protekle godine u Srbiju ušlo direktnih stranih investicija? - Priliv stranog novca u Srbiju u 2004. godini opet će najviše zavisiti od privatizacije

Dok vodeće političke struje u Srbiji zauzimaju konačne položaje za međusobne obračune oko formiranja nove republičke vlade, poruke koje u javnost šalju pojedini lideri unose jezu među strane investitore. Kako se čini, potencijalni ulagači neće olako preći preko činjenice da kandidati za buduću srpsku izvršnu vlast i dalje nisu pružili jasnu podršku dosad utemeljenom pravcu reformi. Umesto toga, zbog nejasnog stanovišta buduće vladajuće trojke po pitanu nastavka reformi, a posebno zbog činjenice da bi srpska vlada mogla da bude formirana uz pomoć Socijalista, Srbija bi mogla snositi loše posledice. Upozorenja najbogatijih država sveta desetomilionskoj državici nije prijatno čuti. Osim vladajućeg političkog i ekonomskog uticaja koji EU i SAD imaju u svetu, one su Srbiji neophodne kao privredni partneri - upravo iz tih zemalja dosad je u Srbiju pristiglo najviše investicija, donacija i mekih kredita.

Politička situacija u Srbiji, dakle, nesumnjivo je usporila reforme, a veliki broj važnih zakona i dalje čeka u skupštini da ga novi saziv usvoji. Prema poslednjim analizama kancelarije Svetske banke u Beogradu, zarad hitnog poboljšanja poslovne klime i vraćanja poverenja stranih investitora u Srbiju, poslanici novog saziva skupštinskog parlamenta trebalo bi u narednih mesec dana usvoje 10 zakona. Uz sve to, politička nestabilnost ometa i ispunjavanje vrlo osetljivih normi Međunarodnog monetarnog fonda u domenu fiskalne politike države.

Loše prognoze

Duže od godinu i po dana u Srbiji funkcioniše Forum stranih investitora, udruženje inostranih preduzeća koje su dosad investirale u Srbiju. Forum redovno objavljuje svoje analize i prognoze, vezane kako za makroekonomsku situaciju u zemlji, tako i za privrednu klimu. Poslednja analiza Foruma govori da investitori ne gledaju sa previše optimizma na predstojeći period. Što se tiče stranih direktnih investicija, Forum predviđa da će njihov priliv biti nesiguran, te da bi Srbija iz tog bunara mogla da izvuče tek oko 400 miliona evra.

Koliko je tokom protekle godine u Srbiju ušlo direktnih stranih investicija - teško je proceniti. Tu statistiku, koju je nekad vodilo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom SRJ, preuzela je Narodna banka Srbije. Međutim, analiza podataka za 2003. godinu tek se privodi kraju. Uz to, kad je reč o strukturi pridošlih investicija prema zemlji njihovog porekla, statistiku treba uzeti sa rezervom, pošto centralna banka ima informacije o inostranim bankama iz kojih su pare pristizale, što ne mora obavezno da znači da su i firme koje su ulagale pare iz iste te države.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvih šest meseci 2003. godine u Srbiju je ušlo 269 miliona dolara investicija, čemu se može dodati još 486 miliona dolara od prodaje DIN-a i DIV-a, te još oko 115 miliona dolara za 70 odsto kapitala Beopetrola. Najveći deo stranog kapitala, dakle, završio je u domaćim preduzećima i bankama; od prodaje nepokretnosti u Srbiju je ušlo 11 miliona dolara, dok su investicije u robi procenjene na 50 miliona.

Što se tiče 2002. godine, u SRJ je ušlo 475 miliona dolara stranih investicija, od čega je u proizvodnim delatnostima završilo 266 miliona, a u uslugama 22 miliona. Prodate su nepokretnosti vredne devet miliona dolara, a procenjuje se da je u Srbiju ušlo investicija u robi vrednih 156 miliona dolara.

Tokom 2001. godine, po podacima tadašnjeg Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, u SCG (zapravo u Srbiju) je ušlo 160 miliona dolara. Od 1.319 projekata u koje su uložene te pare - 680 su bila zajednička ulaganja stranih i domaćih partnera, dok je u 639 poslova uložen isključivo strani kapital.

Glavni igrači na investicionoj sceni Srbije dosad su, pored Filip Morisa i BAT-a, tri cementna giganta: Lafarž, Holcim i Titan, zatim inostrane banke, Mišelin, Tetrapak, Henkel, Agrokor, US Stil, Lukoil, Salford, Merkator, Helenik Šugar, Interbru...

Gde smo zaista danas - govore podaci UN o obimu stranih ulaganja, prema kojima je, na primer u Češku dosad ušlo gotovo deset milijardi dolara. Uz to, pogled na listu investitora pokazuje da su oni bili najaktivniji u procesu privatizacije. Dugoročno gledano, prodaja domaćih društvenih preduzeća ne rešava problem nedostatka kapitala u Srbiji, a kao jedina razvojna šansa domaće ekonomije preostaju strane direktne investicije. Prema nedavno prezentovanim analizama Instituta ekonomskih nauka, malo je verovatno da Srbija može da ostvari planirani ekonomski rast kojim bi njena ekonomija mogla da izdrži otplatu inostranog duga u kritičnim godinama od 2007. do 2009.

U prvobitnom scenariju, pokazuju analize Instituta, koji pretpostavlja da BDP do 2007. godine raste po stopi od pet odsto godišnje u proseku, te da udeo izvoza roba i usluga u društvenom proizvodu 2007. godine dostigne 30 odsto, u kritičnim godinama bilo bi moguće servisirati dug prema inostranstvu - opterećenje BDP-a kretalo bi se od 6,5 do sedam odsto, a stopa servisiranja duga ostala bi niža od 25 odsto društvenog proizvoda. Analiza je pokazala i da komercijalno zaduživanje do 2009. godine ne bi smelo da bude više od pet odsto ukupnih investicija u prvoj polovini, odnosno deset odsto u drugoj polovini perioda od 2003. do 2010. godine, te da inostrane investicije treba da pokriju približno trećinu ukupnih investicija koje su procenjene na 19 milijardi dolara. Udeo investicija u društvenom proizvodu ciljno je postavljen na 20 odsto BDP-a u 2005. godini, odnosno na 25 odsto u 2010. godini.

No, sa obzirom na to da je privredni rast već znatno usporen, te da politička klima, brzina donošenja zakona i stvaranje povoljnog ambijenta ne obećavaju da će tokom ove ili naredne godine moći da se ostvare takve pretpostavke, analize Instituta govore da spas treba tražiti u "ofanzivnoj" varijanti u kojoj bi se privredni rast ubrzao do 2010. godine. Prema tom scenariju, društveni proizvod bi trebalo da raste po stopi od šest odsto 2005. i 2006. godine, odnosno sedam odsto 2007. godine i po osam odsto od 2008. do 2010. godine. Taj scenario, međutim, podrazumeva i da do 2010. godine u Srbiju uđe oko 21 milijarda kredita, donacija i, ponajviše, investicija.

Tek, ako je verovati predviđanjima Foruma, stvari će se odvijati upravo obratno. BDP će 2005. godine porasti tek za dva odsto, industrijska proizvodnja za 2,5 odsto, dok će investicije ove godine iznositi oko 400 miliona evra, a naredne tek nešto manje od pola milijarde evra.

Reforme stoje

Predsednik Foruma stranih investitora Kristof Grojsing kaže da su potezi koje je vukla srpska vlada neposredno nakon formiranja 2001. godine odmah privukli pažnju stranih investitora.

"Mere restrukturiranja, ponekad teško izvodljive, pokazale su odlučnost Vlade u namerama da rešava teške probleme koje je nasledila iz prethodnog perioda. Obaranje inflacije, rast deviznih rezervi i stabilnost dinara stvorili su dosta prostora za optimizam. Srbija se našla u centru pažnje inostranih investitora i, iako u malom obimu, direktne investicije su počele da pristižu. Tako je bilo sve do dana kad je ubijen premijer Đinđić. Nije samo Srbija bila šokirana, već je Evropa shvatila da politička stabilnost i demokratija ipak nisu utemeljene na stabilnim osnovama. Iako je međunarodna zajednica pružila snažnu podršku Srbiji, i uprkos činjenici da se proces privatizacije nastavio, reforme su usporene", ocenjuje Grojsing.

Srpski ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitić kaže da će u 2004. godini privatizacija opet biti ta koja će najviše doprineti prilivu stranog novca u Srbiju. "Pri tome je jako važno da se privatizacija nastavi u kontekstu u kom je započeta, a ne kroz neke besmislene najave revizije koncepta. Prema našim saznanjima u Ministarstvu, postoje ozbiljne najave da se oni za koje smo mislili da će biti prisutni sad dvoume. "Kora" je odložila svoju veliku investiciju, odložena je velika investicija "Bola" za proizvodnju konzervi. Potencijalni investitori prvo posmatraju politički rizik kad se odlučuju za ulaganja i teško je očekivati da bi bilo kakva ekonomska situacija uz trenutnu političku nestabilnost doprinela poboljšanju percepcije investitora", kaže Pitić.

Iako se glavne političke stranke slažu po pitanju neophodnosti prevazilaženja političke krize i nastavka tranzicije, punog konsenzusa oko načina na koji bi se reforme nastavile među srpskim parlamentarnim strankama nema. Stranka koja iskače u stanovištu o načinu prevazilaženja problema zaustavljenih reformi je dosad vladajuća Demokratska stranka, koja se bezrezervno zalaže za nastavak posla na način na koji je on dosad obavljan, uz prihvatanje političke volje građana. To bi značilo vladu četiri demokratske liste, bez podrške SPS.

Međutim, uprkos svim upozorenjima koja dolaze iz država u čijem društvu bi se Srbija, barem deklarativno, rado nalazila, političke volje za takvu budućnost po svemu sudeći za sada nema. Kad se stvari tako sagledaju, ne čudi što investitori na Srbiju gledaju kao na svojevrsni gangsterski raj u kome je kažnjivije nekoga mrko pogledati nego ga ubiti pištoljem i u kom je lakše biti heroj ako dospete na listu haških optuženika nego ako zaradite prvi milion pre tridesete godine.