Možda i nismo prijatelji

Državna zajednica Srbija i Crna Gora bi mogla da bude primljena u program Partnerstvo za mir (PZM) na samitu Natoa ovog leta u Istanbulu isključivo ako do tada ispuni određene uslove, kazao je za Blic News ambasador SAD u Natou Nikolas Berns.

- Uslovi su poznati: Mladić i povlačenje tužbe protiv Natoa. Bez ispunjenja ta dva uslova ne postoji bilo kakva mogućnost da dođe do pregovora o priključenju SCG programu PZM - kategorično je istakao američki ambasador.

Na pitanje da li u te uslove spada ne samo izručenje nekadašnjeg generala VRS Ratka Mladića Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, već i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, čije se ime često spominje „u paketu“ sa Mladićevim, Berns je kratko odgovorio:

- Ne. Karadžić se nalazi u Bosni. Mladić je u Srbiji.

Upitan koliko su SAD i Nato sigurni da se Mladićevo skrovište nalazi baš na teritoriji Srbije i ko bi iz državnih struktura SCG mogao da obezbeđuje njegovo sakrivanje, ambasador SAD je takođe kratko i vrlo uvereno odgovorio:

- Mi jednostavno znamo da je on u Srbiji. Zbog toga je on vaš problem. Ne mogu da ulazim u to ko bi iz vaše zemlje mogao da mu pruža utočište jer se to tiče vaših vlasti.

Novinar Blic Newsa i Nikolas Berns razgovarali su u sedištu Natoa u Briselu, prilikom posete grupe srpsko-crnogorskih novinara institucijama Severnoatlantskog saveza, koja je uključivala i susret sa vojnim zvaničnicima u belgijskom gradiću Monsu, gde se nalazi SHAPE (vrhovna vojna komanda Natoa u Evropi). Osim ambasadora Bernsa, svi ostali sagovornici beogradskih i podgoričkih medija su, prema internim pravilima Natoa, zahtevali da budu citirani isključivo kao „Nato zvaničnici“, bez navođenja ličnog imena i čina ili funkcije. Zahvaljujući tom pravilu, moglo je da se čuje i sazna dosta detalja o aktuelnoj i budućoj poziciji SCG prema Natou i PZM-u, od kojih se neki prilično razlikuju od onoga što gotovo svakodnevno može da se čuje u Beogradu.

- Srbija je veoma važna zemlja za nas, i velika je šteta što vlasti u Beogradu nastupaju kao da ih pridruživanje evroatlantskim bezbednosnim integracijama naročito ne zanima. Međutim, iskreno govoreći, niko iz Natoa neće insistirati da Srbija i Crna Gora bude primljena u PZM kao ravnopravan partner ukoliko vi to sami ne želite. Što se uslova tiče, za nas je jako logično da se insistira na izručenju Mladića Hagu, jer je on odgovoran za najveći ratni zločin počinjen u čitavom ratu na prostoru bivše Jugoslavije, za Srebrenicu. Povlačenje tužbe koju je SRJ podnela protiv zemalja članica Natoa ima smisla, jer ne možete da sarađujete s onima koji vas tuže. Svako u Beogradu ko tvrdi da to nije bitno, i da je pridruživanje PZM i Natou moguće na drugačiji način, ne govori istinu i na vašim medijima je da funkcionerima koji daju takve izjave postave to pitanje - rekao je u Briselu jedan od visokih političkih funkcionera.

Svi funkcioneri Natoa u Monsu su izražavali zabrinutost što iz SCG i dalje sa najviših mesta dolaze signali koji nedvosmisleno ukazuju kako će teško doći do napretka u odnosima Beograda i Brisela, naročito nakon poslednjih izbora u Srbiji. S druge strane, niko ne krije oduševljenje reformama u sektoru odbrane tokom poslednjih deset meseci.

- Ministar odbrane Tadić radi izuzetan posao, i to je najveći napredak postignut u približavanju SCG Partnerstvu za mir. Veoma smo zadovoljni njegovim suštinskim razumevanjem problema i načinom na koji on pristupa neophodnim reformama. Gotovo je neverovatno koliko je on uradio za tako kratko vreme - naglasio je Berns, istakavši još da „Tadić uliva nadu da Srbija i Crna Gora može da ostvari svoju budućnost“.

Entuzijazam američkog ambasadora, prema utiscima novinara Blic Newsa, dele i drugi zvaničnici Severnoatlantskog saveza. Na pitanje da li smatraju da bi VSCG mogla da bude kvalitetan i pouzdan partner u nekoj budućoj, hipotetičkoj saradnji, nekoliko visokih oficira najznačajnjih evropskih armija reklo je identičnu stvar:

- Vojska SCG ima ljudstvo čiji kapaciteti u određenim poljima čak prevazilaze većinu onoga što u tim oblastima postoji u sastavu armija Nato zemalja. Vaša vojska ima ogromno iskustvo i znanje, kao i evidentnu želju koju smo uočili kod kadra s kojim smo bili u kontaktu da nauči nove standarde. U VSCG postoje i čitave jedinice koje se po kvalitetu nalaze znatno iznad svih armija koje su bile članice Varšavskog pakta.

Na pitanje da li mogu da navedu o kojim se jedinicama radi, zvaničnici Natoa nisu želeli da „ulaze u detalje“, ali je jedan od njih tvrdio da je „lično bio impresioniran načinom na koji je održavana komunikacija između jedinica tokom rata 1999“, uprkos „intenzivnoj vazdušnoj kampanji“, veštinom kamuflaže i uspešnim izbegavanjem jakih i neprestanih vazdušnih napada, ali i činjenicom da su snage tadašnje VJ često s uspehom presretale komunikacije njihovih aviona sa komandom na zemlji ili u vazduhu.

Prema internim pravilima Partnerstva za mir, svaka od zemalja koja pristupi tom savezu može da bira od mnogih programa one koji joj najviše odgovaraju i za koje smatra da odgovaraju njenim specifičnim potrebama. Međutim, ono što je imperativ jeste obavezno savladavanje engleskog jezika do nivoa da angažovano ljudstvo može uspešno da se služi engleskim u vojnoj terminologiji, kao i usklađenost nekih sistema, najpre veze, sa standardima koje propisuje Nato. Ukoliko SCG jednog dana pristupi Partnerstvu za mir, promene na ovim poljima biće prioritet. Tek nakon toga na red će doći snage za koje Ministarstvo odbrane proceni da su zemlji najpotrebnije i kojima može da se doprinese kolektivnom bezbednosnom sistemu.

Još jedna od tema koje su često bile pominjane u domaćoj javnosti jesu lokacije i vojna postrojenja u Srbiji koje je navodno Nato odredio kao buduće baze. Na pitanje da li se u Natou razmatra, čak i samo u zamišljenim scenarijima, prebacivanje određenih snaga u Srbiju i njihov razmeštaj po Kopaoniku ili Nišu, svi zvaničnici Natoa kojima je takvo pitanje upućeno odgovarali su da „takva mogućnost nije razmatrana ni hipotetički“.

- Ne možete da planirate postavljanje baza u zemlji čiji status nije takav da ona predstavlja našeg saveznika, možda čak ni prijatelja. Neistinite su sve priče koje su se o tome pojavile u lokalnim medijima. Ukoliko SCG jednog dana postane član PZM, tek onda može da se desi da se na njenoj teritoriji odigraju zajedničke vežbe s drugim armijama zemalja članica PZM, koje bi se tu stacionirale kratkotrajno, koliko bi trajali zajednički manevri. Ali, dokle god je status SCG takav kakav je sada, stacioniranje bilo kakvih snaga na njenoj teritoriji se ne razmatra čak ni u zamišljenim scenarijima - rekao je za Blic News jedan od zvaničnika u centrali Natoa u Briselu.