Svaki peti evro za vraćanje dugova

Odlazeću Vladu Srbije premijera Zorana Živkovića kritičari optužuju da je, između ostalog, za protekle tri godine dodatno zadužila zemlju. Oni takođe tvrde da će dužnička kriza ubrzo poprimiti drastične razmere i da će Srbija možda i bankrotirati, odnosno morati da objavi da nije u stanju da servisira svoje obaveze. Nekoliko dana pre primopredaje dužnosti novom ministru finansija Mlađanu Dinkiću, prvi čovek srpskih finansija u protekle tri godine, Božidar Đelić naložio je svojim saradnicima da pripreme detaljnu informaciju o stanju ukupnog duga Srbije. Iz izveštaja Trezora Srbije proizilazi da su ukupni dugovi države 31. decembra 2003. bili 11.825.156.014 evra, od čega su “direktne obaveze” 9.047.190.689 evra.

Potencijalne obaveze, zbog toga što je država garantovala za vraćanje kredita, “teške” su 352.566.716 evra i odnose se na dugove Evropskoj investicionoj banci (134.184.229 evra), Eurofimi (124.443.696 evra), Nemačkom razvojnom fondu KFNJ (51.129.188 evra), Eurofondu (28.112.000 evra) i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (14.697.603 evra). U ukupan dug uračunate su i obaveze, za koje sa poveriocima nije postignut dogovor da se reprogramiraju, a lavovski deo u iznosu od 2.081.738.181 evro otpada na Londonski klub. Od ove grupe poverilaca, koju čine komercijalne banke, Vlada Srbije zahtevala je da, po ugledu na Pariski klub, otpiše 66 odsto svojih potraživanja, a ostatak reprogramira na 20 godina. U tom slučaju ovaj dug sveo bi se na 785.034.619 evra, a ukupne obaveze zemlje sa 11,8 na 10,5 milijardi evra. Preostalih 343.660.428 evra nereprogramiranih obaveza odnose se na kredite od Kuvajta, Libije, Češke i Slovačke.

Stara štednja - najveća obaveza

Najveći deo direktnih deviznih obaveza od 3.711.061.747 evra otpada na staru deviznu štednju, čija će se isplata servisirati iz budžeta u narednih 12 godina. Na drugom mestu su poverioci iz Pariskog kluba, koji potražuju 2.234.793.558 evra, a na trećem je konsolidovani kredit IBRD-u od 1.815.389.968 evra. Dug MMF-u je 725.785.654 evra, Evropskoj uniji 259.718.311, Međunarodnoj agenciji za razvoj 233.208.426 i vladi Švajcarske 17.246.000 evra. Uz to, država duguje i 50.086.224 evra po osnovu zajma za preporod Srbije, koji su svojevremeno na poziv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića upisali mnogi građani iz Srbije i dijaspore.

Ministar Đelić u razgovoru za “Dnevnik” demantuje optužbe da se vlada, čiji je bio član, nedomaćinski ponašala i naglašava da su cifre-neumoljive.

- Zatekli smo Srbiju kao jednu od dve najzaduženije zemlje na svetu, a 31. decembra 2003. ukupni devizni dugovi bili su 11,8 milijardi evra i oni, bez obaveza prema Londonskom klubu, sa kojima će nova vlada morati da nastavi pregovore, predstavljaju 82 odsto bruto društvenog proizvoda - naglašava Đelić. - To je ujedno bio i “špic”, jer će po našim procenama devizni dug 2010. pasti na 8.050 miliona evra. U protekle tri godine Srbija se zadužila za 1.202 miliona evra. Rok za otplatu kredita je od 10 do 20 godina, a kamata od 0,75 do 5,03 odsto, tako da je prosečna kamatna stopa 3,24 odsto godišnje. Poređenja radi, na takve kredite prosečna kamata je u Nemačkoj u to vreme bila 3,50 odsto, u Rusiji 5,8, Ukrajini 7,8 i Turskoj 10,10 odsto.

Gresi bivše savezne vlade

Bivša savezna vlada, bez znanja Vlade Srbije, 2001. je donela odluku koja će Srbiju koštati na desetine miliona dolara, jer je naš reprogramirani dug prema Svetskoj banci, od koje smo sredstva dobijali u dolarima, u celini pretvoren u evre, naglašava Đelić. Sada, objašnjava on, zbog rasta vrednosti evra prema dolaru Srbija trpi ogromnu štetu i izostala je očekivana neto infuzija od Svetske banke po osnovu novih kredita. Toliko o stručnosti ljudi koji su u to vreme o tome odlučivali, kaže Đelić.

Ukoliko se Londonski ugleda na Pariski klub, prema projekcijama Ministarstva finansija ove godine će za servisiranje svih deviznih obaveza u srpskom budžetu morati da se obezbedi 621 milion evra, dogodine 738 miliona, a godinu dana kasnije 680 miliona. U naredne tri godine obaveze će najpre porasti na 807 miliona, pa na 923 miliona, maksimalno opterećenje od 1.025 miliona evra očekuje se u 2009. a naredne godine 995 miliona evra. Koliko je dug “zao drug” svedoči i podatak da će Srbija od 2002. do 2010. za servisiranje deviznih obaveza morati da isplati skoro 6 milijardi evra, a stanje njenog deviznog duga će se u tom periodu smanjiti za samo 2,5 milijarde evra! Za ovu godinu odlazeća vlada planirala je da se zaduži za dodatnih 744.297.936 evra. Od te sume država je nameravala da se direktno zaduži za 160 miliona evra i da garantuje za vraćanje novih kredita, ugovorenih sa EIB (218 miliona evra), EBRD (211,5 miliona evra) i KfW (43,76 miliona evra).

Preteški stari gresi

Da li će država biti u stanju da redovno izmiruje svoje obaveze zavisiće pre svega od tempa privrednog rasta. Ukoliko se ostvare sve planirane projekcije Ministarstva finansija, ukupni dug će relativno, u odnosu na bruto društveni proizvod, stalno opadati, sa prošlogodišnjih 82, na 45 odsto bruto društvenog proizvoda u 2010. No, za razliku od prethodne dve godine, kada je za njegovo servisiranje bilo dovoljno samo 2,02, odnosno 2,88 odsto bruto društvenog proizvoda, ove godine će za to biti neophodno 4,18, a za poslednje tri godine ove decenije više od 5,5 odsto, ili svaki dvadeseti evro stvoren u Srbiji. S tim u vezi Đelić ističe da će 2009. Srbija morati da izdvaja rekordnih 5,96 odsto bruto društvenog proizvoda za servisiranje deviznog duga, dok će za te iste namene Ukrajina morati da obezbedi 6,6, Bugarska 7,0, Rumunija 7,1, Hrvatska 10,7 i Turska čak 16,2 odsto svog društvenog proizvoda. Naredne godine, pak, Srbija će za servisiranje deviznih obaveza morati da rezerviše 18 odsto, ili skoro svaki peti evro svog deviznog priliva od izvoza, više nego Ukrajina (11,1), Bugarska (11,8) i Rumunija (17,5), ali manje nego Hrvatska (21,8) i Turska (49,2 odsto).

Uz devizne postoji i dinarski, unutrašnji dug, koji se procenjuje na 25,4 milijardi dinara. Lavovski deo te sume od čak 17 milijardi otpada na kredite koje je Srbija pozajmila od NBJ-NBS u prethodnom periodu, pre donošenja novog zakona o NBS, po kom je država obavezna da do kraja kalendarske godine vrati sav pozajmljeni novac. Deo unutrašnjih dugova Srbije odnosi se na obaveze bivše SRJ prema NBJ i njen javni dug po osnovu primarne poljoprivredne proizvodnje, kao i na potraživanja NBS od Elektroprivrede Srbije, Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje i Republičke direkcije za robne rezerve, a ostatak je nastao emisijom i prodajom zapisa Trezora Srbije.