Dogodilo se na današnji dan, 4. februar

1536. Francuski kralj Fransoa I ušao u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habzburgovcima.

1746. Rođen poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant Džordža Vašingtona.

1783. Velika Britanija u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789. Za prvog predsednika SAD izabran Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije komandovao vojskom kolonista. Bio predsednik osam godina, a povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.

1897. Rođen nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog "privrednog čuda".

1900. Rođen francuski pisac Žak Prever, "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", veoma popularan među mladima pedesetih godina XX veka. Poznat i po scenarijima za filmove Marsela Karnea, "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja", "Ljubavnici iz Verone".

1901. Umro srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio gradonačelnik Novog Sada i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru. Pokrenuo list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1904. Japanska ratna mornarica blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.

1938. Adolf Hitler preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao Joahima fon Ribentropa.

1945. U mestu Jalta na Krimu sastali se britanski premijer Čerčil, predsednik SAD Ruzvelt i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima za posleratni period. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela "sfera uticaja" tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do “hladnog rata” komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

1946. Bivši predsednik Vlade Srbije, general Milan Nedić, izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka u kom je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

1961. U Angoli počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan 1974, u oktobru 1975. Angola stekla nezavisnost.

1966. Prilikom pada japanskog putničkog aviona "boing 727" u Tokijski zaliv, poginula 133 putnika i člana posade.

1972. Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974. Grenada stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976. U Gvatemali u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po ostalo bez domova.

1976. Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš preimenovan u Maputo.

1980. Umro srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva XX veka.

1989. U oružanoj pobuni oboren diktator Paragvaja Alfredo Štresner, koji je vladao 35 godina. U pobuni poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Predsednik Paragvaja postao general Andres Rodriges.

1990. U terorističkom napadu iz zasede na autobus sa izraelskim turistima u Egiptu poginulo devet turista i dva egipatska policajca, a 20 osoba povređeno.

1994. Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi poginulo i 15 povređeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo i troje dece.

1997. U snažnoj oluji sudarila se dva vojna izraelska transportna helikoptera koja su prevozila elitne jedinice. Poginula 73 vojnika.

1998. U zemljotresu u oblasti Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo najmanje 4.500 ljudi.

2000. Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera izazvalo proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio Beč, Evropska unija uvela političke sankcije Austriji.

2003. Skupština Jugoslavije usvojila Ustavnu povelju Srbije i Crne Gore i Zakon o njenom sprovođenju.