Pogrešna izjava

Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović ne bi mogao da se pohvali suptilnim diplomatskim sluhom, ako je suditi po njegovoj prekjučerašnoj izjavi novinskoj agenciji Beta. U telefonskom razgovoru iz Katara, gde predvodi državno-privrednu delegaciju, šef srpsko-crnogorske diplomatije je rekao da je "Brisel načinio još jednu grešku, jer nije imao razloga da odloži politički dijalog između EU i SCG, planiran za naredni ponedeljak, dok se ne formira nova vlada, pošto ova vlada radi" i ocenio da će to izazvati zastoj u približavanju zemlje Evropi.

Kad se sve sabere i oduzme, takva izjava je ne samo diplomatski neodmerena već, pošteno govoreći, i pogrešna. Tačno je, inače, samo to da državnoj zajednici zaista predstoji zastoj u približavanju Evropi. Birokratiji u Briselu moglo bi se štošta prigovoriti. U ovom slučaju, međutim, "otrovne strele" odapete su na pogrešnu adresu. Nije razlog samo reakcija visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, koji je poručio svom "prijatelju, ministru Svilanoviću da to nije pravilno tumačenje", kao i da odlaganje političkog dijaloga ne dovodi u pitanje rešenost evropske petnaestorice da nastave "tesnu saradnju" s Beogradom u procesu pridruživanja SCG evropskim strukturama.

Pogledamo li se u ogledalo i sa minimalnom dozom iskrenosti, namah će se videti da je krivica, ipak, isključivo ovde u Beogradu. Tačnije na političarima iz takozvanog demokratskog bloka, koji već više od tri nedelje svojim jalovim nadmudrivanjima povodom formiranja nove vlade muče srpsku javnost i poigravaju se njenim živcima. Sve što smo videli, čuli i doživeli prethodnih dana pre podseća na dečiju hirovitost tipa "vrati mi moje krpice neću više da se igram" nego na ozbiljna nastojanja odgovornih i zrelih političara da postignu valjan dogovor, svesni da se nalaze pred suštinski istorijskom dilemom: hoće li Srbija ponovo u sunovrat ili će u zagrljaj Evrope?

Pa, s kim, onda, ruku na srce, da se pregovara i dogovara Evropska unija? Krivica Brisela, ako se to uopšte i može nazvati krivicom, mogla bi jedino da bude u tome što za razliku od ovdašnjih političara, njihovih naravi i prakse, nema nameru da gubi vreme baveći se "ćoravim poslovima". Savet ministara petanestorice potvrdio je to, naravno, diplomatski doteranim zaključkom, da je "plodotvornije i obostrano korisnije " da se dijalog odloži i održi kad se bude tačno znalo kakva je politika novih vlasti u Beogradu. I šta je onda tu pogrešno, pa valjda ne treba nanovo otkrivati "toplu vodu" da od sastava i programa nove vlade zavisi i politika državne zajednice.

Umesto što se krivica svaljuje na "evropskog Pedra", bilo bi mnogo pametnije i korisnije da se konačno prevaziđu sterilna međustranačka naklapanja i konačno oformi vlada s kojom će svet želeti da sarađuje. Svaki dan odlaganja i zastoja u približavanju Evropi množi, takoreći geometrijskom progresijom, dalekosežne posledice, koje ruiniraju ugled demokratske opcije i jačaju retrogradne političke snage i pristalice vraćanja Srbije samoj sebi i "nacionalnom ponosu". Ne samo da bi, u tom slučaju, ove godine mogli da se pozdravimo sa sa belom šengenskom listom ili Studijom o izvodljivosti već su sasvim opravdani strahovi da nam predstoji vreme zastoja u sferi reformi, razvoja ekonomije, priliva kredita i stranih investicija, što uz milionsku vojsku nazaposlenih predstavlja tempiranu socijalnu bombu čiji časovnik odavno otkucava.