Ni lekar nije džabe

Oni koji neće ili ne mogu da čekaju ili ne žele da se nerviraju zbog neljubaznosti osoblja u lekarskim ordinacijama imaju izbor. Plate zakazano lečenje kod privatnog lekara, i završe pregled za tili čas. Ali, za takav "luksuz" treba imati novca, a naš standard je daleko ispod standarda zemalja gde je kvalitetnije lečenje odavno najvažnija briga svakog građanina.

Za više od šest miliona stanovnika Srbije, koji koriste zdravstvene usluge, samo 2,1 milion zaposlenih uplaćuje doprinos Fondu za zdravstveno osiguranje. I to bi možda bilo donekle dovoljno da se zbog nelikvidnosti privrede i kašnjenja uplata ti doprinosi s mukom ne naplaćuju. A od prikupljenih para treba finansirati sve zdravstvene ustanove u Srbiji.

Pacijent, osim što luta od klinike do klinike da bi kompletirao tražene nalaze, najčešće mora da plati brojne specijalističke preglede na savremenim aparatima, ili laboratorijske pretrage, jer nema reagenasa. Narodski rečeno – koliko para, toliko muzike.

– Upravo zato zdravstveno osiguranje postaje i kod nas ekonomska kategorija koje se sve više usluge pruža na tržišnim osnovama, ali to do ne prati kraja i zakonska regulativa – kaže. Lidija Vasić, izvršni direktor "Dunav osiguranja"

Finansijska oskudica je i primorala državne klinike da sve češće pružaju dodatne zdravstvene usluge koje naplaćuju. Njima "parira" više od 3000 privatnih ordinacija, laboratorija i apoteka koje su se otvorene od devedesetih godina prošlog veka. Tako privatnici u belim mantilima trenutno pružaju 40 odsto zdravstvenih usluga

– Tržište je uticalo da se privatna praksa upravo razvije prema potrebi građana, pa su privatne ordinacije otvarane širom Srbije. Najviše se traže usluge kardiologa, ginekologa, lekara opšte prakse. Samo u Beogradu je više od 350 privatnih ordinacija, Novom Sadu 112, Nišu 25... – ističe naša sagovornica.

I dok kod nas takve usluge koriste oni koji imaju novac, a pregled plaćaju direktno lekaru, u Sloveniji je dopunsko privatno zdravstveno osiguranje od 1992. godine, kada je uvedeno, sve popularnije. Država je podržala takav vid osiguranja i, kako kaže Lidija Vasić, razvila svest stanovništva o značaju zdravlja, kao i činjenicu da, ukoliko žele da ga kontrolišu i o njemu vode računa, moraju i da plate. Jer, ništa nema džabe. Tako sada svaki treći Slovenac ima zaključen ugovor o privatnom zdravstvenom osiguranju što čini oko 30 odsto ukupne premije osiguranja.

Istina, mi ni izdaleka nemamo standard razvijenih zemalja Međutim sagovornica iz "Dunava" tvrdi da se za mesečno osiguranje "ipak" može naći novca. To potkrepljuje podacima istraživanja koja pokazuju da samo 36 odsto stanovništva Srbije živi od plate dok dve trećine njih ima dodatna primanja – iz inostranstva, štednje, rentiranja stanova i dobro poznate sive ekonomije.

Pokazalo se i da naši građani, u proseku, više od 50 odsto novca koriste za hranu, 5,1 odsto za higijenu i negu zdravlja, 3,4 odsto primanja ode za duvan, a za obrazovanje 2,1 procenat. To, po njenim rečima, potvrđuje da bi promenom strukture potrošnje u domaćinstvima mogao da se izdvoji deo novca za plaćanje zdravstvenih usluga na višem nivou.

Navodeći da za najjeftiniji od tri paketa usluga koje nudi "Dunav" mesečno treba izdvajati oko 310 (za penzionere važe niže cene – 210 dinara), Lidija Vasić ukazuje da je 10 dinara dnevno jeftinije od gradske karte za prevoz ili pakla cigareta.

Pregovori sa državnim bolnicama

"Dunav osiguranje" je zaključilo ugovore s više od 50 privatnih klinika različite specijalnosti, a osiguranik sam bira u kojoj želi da se leči. U toku su pregovor i sa državnim bolnicama među kojima su VMA, "Bežanijska kosa" i "Dragiša Mišović".

Za sada se mogu zdravstveno osigurati samo Beograđani, a u planu je, kako kaže Lidija Vasić, da se takva ponuda omogući i žiteljima cele Srbije:

"'Dunav' je načinio pionirski korak u ovoj, novoj vrsti osiguranja. Strana osiguravajuća društva nisu registrovana za zdravstveno osiguranje u Srbiji. Neka od njih, ipak, nude takve usluge, iako naši građani nemaju pravnu zaštitu", ukazuje Lidija Vasić.

Kod privatnika – ponekad

Na pitanje – da li ste u mogućnosti da platite privatnog lekara, 45 odsto anketiranih je reklo – ponekad, 27 odsto – ne, a 17 procenata je odgovorilo potvrdno.

Privatne lekarske usluge u našoj zemlji, kako je pokazala anketa, najviše koriste građani u starosnoj dobi između 40 i 49 godina.