Sporost i legalizam

Intenzivni razgovori o formiranju nove vlade Srbije u protekloj nedelji vođeni su u tri runde, prvoj do Božića, drugoj u četvrtak i petak, i trećoj u subotu, nakon čega je kao rezultat predstavljeno da se eto pregovori nastavljaju.

U prvoj rundi odbijena je ponuda glavnog sastavljača vlade Vojislava Koštunice da se formira koncentracioni kabinet, na šta je on reagovao optimistično govoreći da ostaju druge mogućnosti na raspolaganju. Na kraju druge runde Velimir Ilić zaključio je da "nema ničeg spornog", a Boris Tadić je primetio da u pregovorima vlada "dobra atmosfera" i da se "insistira na sličnostima kojih je više nego što se ranije mislilo".

U subotu, nakon treće velike runde kada su se glavni pregovarači sastali licem u lice, Koštunica je utvrdio da su stavovi učesnika sada mnogo jasniji, i procenio da je sporazum moguć do kraja sedmice. Time se postizanje dogovora o formiranju vlade približava krajnjem zakonskom roku za formiranje skupštine, koji pada na Svetoga Savu 27. januara.

Lider DSS, hteo on to ili ne, ostavlja utisak kao da pokušava da bude ono što nije - vrstan u postizanju kompromisa, opertivan i efikasan. I što je još gore, pokazuje da ne poštuje ono što je toliko puta zamerao drugima - činjenicu da je parlament iznad vlade u podeli vlasti. Osim sporadičnih spekulacija u štampi da DSS i radikali vode paralelne pregovore o raspodeli predsedničkih i potpredsedničkih funkcija, kao i mesta u skupštinskim odborima (koje im pripadaju po zakonu kao strankama koje imaju najveći broj poslanika), parlament je u odnosu na vladu poptuno u drugom planu.

Koštunica je vrlo često političkim neistomišljenicima, pošto u DSS ne vole reč "protivnik", upućivao primedbe da se kuća ne gradi od krova nego od temelja. Možda bi ga sada trebalo podsetiti na to. Stručnjaci za politički marketing tvrde da se popularnost postiže i uvećava samo saglasnošču ponašanja i imidža. Pošto je Koštuničin imidž legalizam, možda bi sada bavljenjem parlamentom, novim ustavom i uopšte fundametalnim državnim pitanjima, mogao da otkloni utisak neefikasnosti i sporosti koje ostavlja u pokušaju da operativno napravi vladu. Ako za DSS podela funkcija u vlasti nije cilj nego rešavanje državnih pitanja, sada ova stranka ima možda neponovljivu šansu da nas uveri da to nije njena puka propaganda. Daleko od toga da je to nemoguća misija, odnos snaga šest parlamentarnih stranaka posle izbora je takav da demokratske stranke automatski tera u jedan blok. Postoji konsenzus da je demokratska vlada jedino moguća u kombinaciji DSS, DS, G17 Plus sa SPO-NS, ma kako će to biti definisano, kao većinski, manjinski, tehnički kabinet, u trajanju od šest meseci, godinu dana ili u pokušaju da se istera četvorogodišnji mandat. Ako se to podrazumeva i ako je to jasno, onda detalji ne bi trebalo da predstavljaju problem oko koga će se mesec dana napeto i zategnutih živaca pogađati i nadigravati.