Arhiv Beograda preuzeo više od 1.500 dokumenata i dosijea

Istorijski arhiv Beograda preuzeo je više od 1.500 dokumenata i dosijea od Bezbednosno-informativne agencije, među kojima su dokumenta Specijalne policije, vlade Milana Nedića i nemačkog Gestapoa. Direktorka beogradskog arhiva Branka Prpa izjavila je da su među dokumentima nalazi i određen broj dosijea službi OZNA i UDBA. Ona je ocenila da će po obradi dokumenata i dosijea sigurno doći do promena u istoriografiji Srbije, dodavši da će dokumenta uskoro biti dostupna javnosti. “Mi ćemo u skladu s praksom i zakonima Evrope i regiona uvesti proceduru, a u vezi s ličnim dosijeima. Mi imamo moralnu obavezu da štitimo pojedinca. Sva ta građa biće, naravno, dostupna”, kaže ona.

Predstavnik BIA Miloš Teodorović rekao je da predaja dokumenata Arhivu predstavlja početak zajedničke saradnje. "Arhivska građa SDB, a kasnije BIA, nije uništavana, a današnja predaja je dokaz za to. BIA raspolaže arhivskim fondovima iz druge polovine prošlog veka, od osnivanja OZNA, preko UDBA, do DB”, kaže on. Teodorović kaže da  se među arhivskom građom u BIA ne nalaze podaci o tome gde je izvršena smrtna kazna nad vođom četničkog pokreta Dražom Mihailovićem i gde je on sahranjen.

Među ličnim dosijeima koje je BIA predala Arhivu nalaze se dosijei šefa policije i upravnika Beograda za vreme Drugog svetskog rata Dragomira Dragog Jovanovića, šefa Državne bezbednosti Milana Aćimovića, predsednika vlade u međuratnom periodu Milana Stojadinovića, upravnika logora na Banjici Svetozara Vujkovića, šefa Četvrtog antikomunističkog odeljenja Specijalne policije Božidara Bećarevića i drugih. “Može se reći da se radi o najznačajnijim ličnostima iz perioda Drugog svetskog rata i o dokumentima koji će promeniti naša saznanja vezana za istoriju tog perioda i na neki način srpsku istoriografiju”, rekla je ona.

Milorad Gajić je beogradski advokat. On je jedan od onih koje je režim Josipa Brota Tita posle rata nazivao neprijateljima zemlje. Njegov dosije, koji je pravila tadašnja UDBA, odnosno OZNA, mogao bi biti među 22.000 papira koji se od petka nalaze u Istorijskom arhivu. Gajić je iz Beograda otišao u Zapadnu Evropu. Pošto se vratio, je jer je tadašnja vlast navodno oprostila jednom broju disidenata, u pravom smislu reči je osetio svu težinu političkog neslaganja s vladajućom politikom. “Po dolasku u Beograd počela su ispitivanja koja su trajala nekoliko meseci. Prvo su me zaposlili kao prevodioca u Auto-moto savezu, a umesto da radim, ja sam bio ispitivan po četiri sata svakog dana, a potom sam kod kuće sve to morao da stavljam na papir. To je trajalo dovoljno dugo da bi mi se smučilo”, kaže on.

Na pitanje da li je zainteresovan da posle toliko godina sada pogleda svoj dosije, Gajić kaže: “Možda, ako to ne bi zahtevalo neke specijalne napore, kada bi mi neko omogućio lak pristup, i to iz čiste radoznalosti, kao što uzimate dnevni list da pogledate naslove”.