Novinari na distanci

Novinari su tokom aktuelne kampanje u Srbiji uglavnom nastojali da ne protivureče učesnicima u izbornoj trci, imajući u vidu obavezu medija da ih tretiraju jednako i nepristrasno. Dr Snježana Milivojević, profesor na Fakultetu političkih nauka, nedavno je izjavila da ovom naglašenom neutralnošću prema strankama i njihovim kandidatima ovdašnji mediji ne ispunjavaju svoju ulogu predstavnika kritičke javnosti – onoga ko će pomoći biračima u razlikovanju izbornih ponuda. I Kristoforos Kristoforu, Kipranin, u studiji "Mediji i izbori", nedavno prevedenoj kod nas (B 92), takođe navodi da poslenici javne reči imaju obavezu da jednako tretiraju sve legitimne učesnike u izbornoj trci, ali i da moraju, u ime izbornog tela, analizirati, porediti, pa i kritikovati ponuđene platforme i poteze kandidata.

Zašto su naši mediji toliko neutralni prema aktuelnoj stranačkoj propagandi, bez želje da ikome od učesnika odmognu u izbornoj trci?

Profesor komunikologije Miroljub Radojković kaže da se takvo držanje redakcija moglo očekivati. Jer, medijima je trenutno veoma stalo do toga da se niko ne požali da ih tretiraju drukčije od ostalih. Novinarske redakcije u Srbiji imaju za sobom hipoteku iz prošlosti, kad su bili podeljeni na režimske i antirežimske. Sad im je najviše stalo do toga da se oslobode učešća u takvim podelama i zato insistiraju na neutralnosti.

– Neki veliki privatni mediji u Srbiji pogotovo imaju svoje hipoteke iz prošlih vremena i njima je naročito stalo do toga da pokažu da u ovoj trci nemaju favorite, pa i zato uglavnom ne kritikuju bilo koju ponuđenu opciju.

Radojković smatra da je neutralnost uslovljena i velikim brojem izbornih učesnika, tako da je nemoguće biti kritičan prema svima. Međutim, ako ste kritični prema nekome, a prema nekome niste, onda će vas "oštećena strana" na to upozoriti.

Stanje u medijima u Srbiji, inače, podseća na zbivanja na političkoj sceni. Jer, kada je, u Miloševićevo vreme, postojala odsečna podela na vlast i opoziciju, i mediji su se slično delili. Kad je, posle 5. oktobra, ponuda na "stranačkoj trpezi" postala raznovrsnija, i novinske redakcije su postale mnogo obazrivije prema bilo kojoj političkoj ponudi. Svakome se pridaje podjednaka pažnja, a biračima se prepušta konačno opredeljenje.

Što se lokalnih medija tiče, oni su dobili veći značaj u kampanjama jer su svi konačno shvatili da se biračko telo ne pridobija samo na konvencijama u velikim gradovima. Lokalne stanice su zato veoma važne učesnicima u izbornoj trci, s tim što ni one nisu kritične prema političarima: većina koristi izbornu trku kao mogućnost za vanrednu zaradu. Svoju distributivnu moć jednostavno pokušavaju da unovče, a kampanju pretvaraju u biznis.

Kažemo Radojkoviću da novinari u Srbiji nisu ni navikli na poziciju nepristrasnih komentatora izbornih ponuda, a on podseća da je komentatorima (ili "komentatorima") ranije lakše bilo da "zauzmu stav": trebalo je samo kritikovati ono što strana koju ne podržavate nudi.

– Kritičku ulogu medija u kampanjama možemo očekivati tek kad se posle ovih izbora raščisti politička scena. Tad će redakcije imati više mogućnosti da analiziraju izborne ponude. Po pravilu, u takvim uslovima, organizuju se rasprave u kojima su, na jednoj strani, izborni učesnici, a na drugoj, odabrani novinari koji podsećaju političare na njihove nedoslednosti, propuste i lažna obećanja. Ali, u ovoj izbornoj kampanji za tako nešto očigledno nije bilo uslova, smatra ovaj profesor FPN.

Neutralnost medija je, inače, bolja od njihove pristrasnosti. U pomenutoj studiji Kristoforosa Kristoforua govori se o ovim primerima pristrasnosti, recimo na prošlogodišnjim izborima u BJR Makedoniji. Evropski institut za medije je u svom izveštaju naveo, na primer, kako je makedonska državna televizija pred izbore "s neverovatnom revnošću pratila protokolarnu aktivnost članova vlade, kao i događaje od minorne važnosti, kao što je službeno otvaranje kratkog lokalnog puta ili službeno otvaranje renovirane stambene zgrade".

Ovakvih "otvaranja", doduše, i kod nas ima, ali znatno manje nego ranije.