Kolektivna terapija

Slovenački mediji i stručnjaci za ljudsku psihu pokrenuli su kampanju koja bi Slovencima trebalo da olakša privikavanje na sasvim drukčije životne uslove od 1. maja iduće godine, kada će ova država da postane punopravna članica Evropske unije, od onih na koje su godinama navikli. Reč je pre svega o savetima među kojima su i razne terapeutske mere.

Pozvan je, tako, u pomoć i Pokret za bolje odnose među zaposlenima, koji u SAD postoji od 1927. godine, pošto su savremene ekspertize ove institucije dokazale da na radnu efikasnost i dobar osećaj kod ljudi, kada je njihov posao u pitanju, veći uticaj imaju njihovi međusobni odnosi nego tehnološki uslovi u kojima rade. A pošto je sve to veoma važno i kada je reč o životnom standardu zaposlenih, pojedini slovenački psihijatri su najavili neku vrstu kolektivne psiho-socijalne terapije kako se nacija, uz postojeće stresove, ne bi suočila sa nekim novim, tipičnim za modernu Evropu.

Stručna pomoć

Pokret za bolje odnose među ljudima proširio se po celom svetu pa pojedini ovdašnji stručnjaci za tu oblast misle da će i u Sloveniji da uzme maha. Sa stručne strane se, pritom, pre svega računa na individualnu izgradnju ličnosti kao temeljni preduslov kvalitetnijih odnosa među ljudima. "Bavljenje sobom uključuje stručnu pomoć, tj. terapeuta, stručnjaka, ili samostalni rad pomoću stručne literature", smatraju psiholozi specijalisti za ovu oblast.

Neki drugi su mišljenja da će proces prilagođavanja ipak da se odvija više spontano nego u velikim redovima pred psihijatrijskim ordinacijama i masovnim izležavanjem na psihijatrijskom kauču. Njihovo je, naime, mišljenje da je mnogo važnije ljude ubediti da će morati da menjaju način života nego ih opterećivati metodologijom takvih promena.

Ljudi će verovatno i sami znati da se snađu budu li svesni i prednosti i nedostataka vremena koje je neposredno pred njima, mišljenje je proevropski orijentisanih realista, koji ukazuju i na konkretne prioritete drukčijeg stila života od onoga do sada uobičajenog. A jedan od tih prioriteta je sigurno i drukčiji raspored radnog vremena.

Evropsko radno vreme traje od 9 do 17 časova pa će i Slovenci od sredine iduće godine morati da prihvate taj takoreći celodnevni radni dan. Koje su prednosti, a koji nedostaci takvog radnog vremena pitanje je koje je i ovdašnju javnost najviše zainteresovalo. Duže će moći da se spava i bez žurbe doručkuje, ruča u normalno vreme (za koje je, inače, u Evropi predviđeno sat vremena), a i decu majke neće morati u zoru da vode u obdanište. Tako će novo radno vreme Slovencima omogućiti uredniju ishranu, pošto su se do sada hranili uglavnom navrat-nanos: rano ujutro obično "doručkujući" šolju kafe i cigaretu, a ručajući po povratku s posla na brzinu skuvanu hranu. Ili samo sendviče kao najjednostavniji oblik energetskog premošćavanja na putu od posla do dečjeg obdaništa, uključujući kretanje na istoj relaciji sa stanom kao međustanicom. Ali, zato će im decu odgajati ustanove namenjene predškolskom odgoju, a ne roditelji.

Valja, takođe, podsetiti i na činjenicu da je kao prednost novog radnog vremena navedena i nemogućnost dodatnog rada pošto će u takvim okolnostima manje da trpi osnovni posao. Računa se da će zbog toga kvalitet redovnog posla da poraste, a time postepeno i sveukupni efekti. Onda ljudi neće ni imati potrebe da okolo rasipaju višak svoje energije kako bi mogli da zarade dovoljno para za koliko-toliko pristojan život, jedno je od filozofskih objašnjenja ovakve promene kojem pomenuti realisti dodaju i poduže razdoblje jedne takve (kvalitativne) tranzicije.

Bojazan za decu

Slovenci se, zapravo, najviše boje šta će da bude sa decom. I do sada je to bio veliki problem. Decu do sada obdaništima ili dekama i bakama nisu prepuštali samo oni koji su odrađivali (samo) redovno radno vreme: koji ili nisu imali potrebe za dodatnim radom, ili nisu mogli da ga pronađu. A ubuduće, izgleda, sopstvenu decu više niko neće moći da odgaja u meri u kojoj bi hteo.

Stoga se pojedini ovdašnji stručnjaci za porodična pitanja boje da će novo radno vreme, pa i mnoge druge stvari koje idu zajedno sa nadolazećim načinom života, još više da razore ozbiljno načetu porodičnu koheziju i naruše njenu ozbiljno poljuljanu harmoniju. Bez obzira na to što moderna Evropa i za takve situacije ima odgovarajuća rešenja: alternativne oblike zapošljavanja – fleksibilno radno vreme, rad kod kuće, zapošljavanje sa kraćim radnim vremenom, zapošljavanje pomoću skraćene radne nedelje i podela posla na istom radnom mestu među dvema osobama. Jer, za tako nešto je potreban i odgovarajući razvojni nivo cele zemlje, do čijeg će ostvarenja Sloveniji trebati još podosta vremena.