Strane pare za domaće "izdajnike"

Činjenica da ni za tri godine od ustoličenja nove demokratske vlasti u Srbiji nije donet zakon o nevladinim organizacijama, sadržana i u izveštaju Saveta Evrope, predstavlja veliki minus za našu zemlju u oblasti ljudskih prava. Njihov rad praktično se odvija prema zastarelom Zakonu o udruženjima građana i društvenim organizacijama, pisanog još u SFRJ, a koji uopšte ne tretira problematiku savremenih nevladinih organizacija.

Obični građani često s nevericom reaguju na frazu nevladin sektor ili civilno društvo, a mnogi ih vide i kao najveće zlo na ovim prostorima, crne đavole ekstremnog zapadnog kapitalizma, strane plaćenike koji rovare, špijune kojima pare vire iz svakog džepa. Kod građana, ipak, preovlađuje svest o potrebi razvoja civilnog društva, ma šta to značilo.

Ali šta je, u stvari, po sredi? Osnovna pitanja su ko i kako finansira nevladin sektor, ko i kako može osnovati neku NVO, prelivaju li se zaista velike sume novca kroz njihove ruke, koliki je uticaj na vlast i političko odlučivanje i postoji li u pravom smislu finansijska kontrola ovih organizacija.

Milan Antonijević, portparol Komiteta pravnika za ljudska prava, ističe da se NVO pre svega finansiraju iz stranih donacija, napominjući da su praktično duplo oporezovane.

- Donacije se pre svega oporezuju u zemlji iz koje dolaze pa onda i ovde. Osim toga, nevladine organizacije, kao i svaka privredna organizacija, plaćaju poreze i doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje za profesionalce koji su zaposleni kod nas. Pored toga, mi kao i svi drugi plaćamo porez prilikom nabavke opreme koja nam je neophodna, na primer kompjutere i slično.

Upravo, strani donatori su oni koji veoma detaljno kontrolišu kako NVO troše sredstva i ima li nekih propusta. Verujte da je ta kontrola veoma jaka i da, ako izneverite poverenje, teško da ćete i drugi put doći do projekta. Doći do sredstava nije baš tako lako kako se često u javnosti misli. Bez kvalitetnog rada na projektima i sticanja dobrog imidža neće biti ni novca. Postojeći zakon sa izmenama i dopunama je zastareo i ne reguliše na pravi način rad nevladinog sektora. Pored toga, uslovi za rad što se tiče oporezivanja su teži nego u nekim drugim zemljama u okruženju, što govori da mnogima nije lako da opstanu u datim uslovima - rekao je Antonijević.

U Vladi Srbije izrađen je Nacrt zakon o nevladinim organizacijama, ali on nije stigao do Skupštine. Njime se predlagalo da se striktno definiše razlika između NVO i oblika organizovanja, kao što su udruženja građana ili već prevaziđene društvene organizacije. Pored toga, i Nacrt je predviđao poseban sistem ubiranja poreza, a što je najinteresantnije, i pojavu NVO - koje će praktično dobiti ulogu organizacija od posebnog javnog, odnosno društvenog interesa.

Da li bi se time deo neprofitnog sektora doveo u povlašćen položaj?

Neki bi bili od javnog interesa, a drugi ne. Znači li to i da bi povlašćeni lakše dolazili do sredstava iz domaćih izvora.

- I kada bi došlo do toga, mi ne bismo bili uplašeni. Mislim da to ne bi stvorilo diskriminaciju i negativnu selekciju. Projekti i ono što može da iznese kao posao jedan NVO su presudni. Pored toga, uticaj nevladinih organizacija ne mora zavisiti od njihove veličine, već od uspešnosti realizacije projekata, ugleda i sposobnosti da se utiče na neke stvari. Ono što je, takođe, predlagano da se razgraniče NVO od građanskih inicijativa i slično, te oni s manjim brojem članova ostanu bez prava da budu pravno lice, nije mi jasno. Naravno da morate imati otvoren račun, jer kako biste, inače, radili i raspolagali sredstvima - napomenuo je Antonijević.

On tvrdi da, suprotno mišljenju nekih kritičara, mnoge NVO teško dolaze i do projekata i do nekih većih i značajnijih sredstava.
Dr Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, naglašava da je civilni sektor dao veliki doprinos obaranju Miloševićevog režima, te da je kroz tu borbu i stekao veći uticaj na vlast nego nevladine organizacije u okruženju.

- Ali, ono što će vas iznenaditi jeste da je civilni sektor postradao od DOS-a. Naravno, tu ne mislim na jedan manji broj NVO. Položaj NVO u doba Miloševića je bio težak, ali i, pored toga, nekako smo uspevali da se izborimo u toj situaciji. I tada, kao i sada, bilo je NVO koje su bile miljenice režima. Ipak, u tom haosu i neregulisanom statusu nekako režim nije dovoljno obrato pažnju na nas, osim što su pravljeni precizni spiskovi ko i od koga dobija novac iz inostranstva.

Milošević se setio tek 2000. godine, kada je već nastupila velika politička kriza i u izgledu bio njegov pad, da udari žestoko po nama, šaljući nam finansijsku policiju. Motiv je bio razumljiv, kao i većina građana i NVO su radile s kešom, uz sve probleme oko zakonskih nejasnoća, hiperinflaciju i ludilo devedesetih i pokušavale da odrade svoj posao. Bilo je kasno za gušenje NVO-a - objasnio je Janjić.

Ali, najgore je što je model rada u gotovom novcu opstao u pojedinim oblicima i danas.

- Mogu otvoreno da kažem da su te navike neverovatne. Svaki treći saradnik kojeg, recimo, angažujem za projekat, uopšte nema tekući račun kod banke. Čak i neke štamparije i turističke agencije otvoreno traže da obavite posao u kešu. S druge strane, NVO moraju da plaćaju autorske honorare i sve mora da bude transparentno i da se na to plati porez.

I naši poreski zakoni pogoduju različitim mogućnostima zloupotrebe. Recimo, oni vam traže porez na ukupnu sumu novca, bez obzira na stavke po ugovoru. Na primer, dobijete grant, odnosno novac od stranaca za neki projekat. Ne bih to nazvao donacijom, jer to je, ipak, nešto drugo. Oni tačno po stavkama znaju koliko novca za šta ide i ugovori su izuzetno precizni. S druge strane, poreski zakoni vam stvaraju i problem u tom smislu što imate različite ili iste saradnike u niz paralelnih projekata, pa je teško voditi kartice i potpuno precizno prikazati sva sredstva. Ja sam odbijao svaki rad u kešu, ali otvaraju se mnoge mogućnosti za one koji bi da nađu rupu u zakonu - priča Janjić.

On domaća poreska rešenja i pomenuti nacrt zakona vidi kao prepisani Lukašenkov, beloruski zakon prema kome bi NVO, uz sve, plaćale 30 odsto dažbina na sredstva koja dobijaju.

- Domaćim privrednicima i ljudima koji bi dali novac za neke dobre projekte se to uopšte ne isplati, jer rade na sopstveni rizik i nemaju nikakve poreske olakšice, ukoliko deo para kao na Zapadu daju za neku društveno korisnu aktivnost, projekat ili humanitarnu delatnost. Do tog novca dolazite preko prijatelja i oni to rade na čisto prijateljskoj osnovi, s tim da su čak na šteti - objašnjava on i dodaje:

- Ali, to se tiče samo onih koji hoće da rade kako treba. Ima i čudnih domaćih fondova i NVO u koje domaći biznismeni koji su se obogatili u prethodnih deset i više godina daju novac, verovatno da bi deo prikrili ili prošetali po računima.

Osim sredstava inostranstva, finansiranja dakle ima i iz domaćih izvora kao što sam već rekao, a određena sredstva obezbeđuje i Vlada. Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju je odlično sarađivao s NVO i radi potpuno po zakonu i preko trezora. Ali, moram da kažem da ima i ministara i skupštinskih čelnika koji imaju svoje NVO. Pri tome, vi ne možete da dođete do informacije da je uopšte došlo do nekog konkursa za određeni projekat. Na primer, 2001. i 2002. godine nisam imao ni jedan jedini grant. S druge strane, neki su davali strana sredstva prikazujući ih kao svoja za određene projekte - kaže za "Glas" Dušan Janjić.

Kao izvore finansiranja nekih NVO, on pominje i specijalne državne fondove, zatim obaveštajne fondove i novac iz dijaspore. Janjić upozorava da se iza nekih nevladinih organizacija kriju špijunske ispostave, a da su neke pomagale i opstanak Miloševića.

- I danas ima nekih stranaka čija se struktura finansira novcem preko nevladinih organizacija, što je veoma opasno. Pored toga, vi ne znate odakle, uopšte, novac nekim takozvanim patriotskim organizacijama. Još jedna nepoznanica je gde su otvoreni računi pojedinih NVO. Sigurno je da neki ima i računa u inostranstvu, iako naši propisi to dozvoljavaju samo uz dozvolu nadležnih organa. Tvrdim da postoje i mafijaške NVO piramide kod nas - ističe Janjić.

Deo građana formirao je predstavu o pojedinim NVO kao o vladinim službenicima. Vrte se neka ista lica na malim ekranima, prisutna u gotovo svim projektima reforme za koje ih angažuje vlast. Stiče se utisak da su neki nevladini ljudi uticajniji od vladinih. Oni su prisutni i u raznim savetima za reformu, angažovani na projektima novih zakona, a sve se to plaća nekim novcem. Ima li privilegovanih NVO koje lakše dolaze do "neprofitnog" posla od ostalih?

- Građani nepogrešivo prepoznaju, iako se to nekom možda ne čini, one koji imaju povlašćeni položaj . Takvih, naravno, ima, ali procentualno gledano samo 10 do 50 NVO, imaju ili povlašćen položaj ili raspolažu značajnim, odnosno ogromnim sredstvima za naše prilike, a prema procenama, u našoj zemlji NVO-a ima na hiljade. Tek nekoliko desetina raspolažu grantovima od preko 200.000 evra. Moram da kažem da većina NVO ne raspolaže velikim sredstvima za svoje aktivnosti, a neke jedva opstaju - zaključio je Janjić.

NVO ima malo

Nagađanja o broju NVO u Srbiji idu od 12 do 24.000, a koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić tvrdi da je to izuzetno mali broj u poređenju s drugim zemljama u tranziciji što govori o niskom stepenu razvoja civilnog društva, a samim tim demokratije. U nekim zemljama u okruženju ima i deset puta pa i više NVO.

Lako registrovati

Milan Antonijević, portparol Komiteta pravnika za ljudska prava, objašnjava da je za osnivanje nevladine organizacije, prema zakonu, dovoljno imati 10 članova. Tu su još neki formalni uslovi - statut, osnivačka skupština, potpisi osnivača i brojevi ličnih karti. Takođe, morate imati račun kao i svako preduzeće i ovlašćeno lice koje predstavlja NVO.

Sprema se pospremanje u civilnom sektoru

- Neki NVO će nakon predstojećih parlamentarnih izbora ili prestati da postoje ili početi da se lagano gase, jer će se suočiti i sa finansijskom revizijom koja se sprema na Zapadu. Među njima će doći do pregrupisavanja, kao i među političkim strankama. Neki koji su godinama bili električni zečevi nekih stranih zemalja i puštali probne balone kako bi videli reakcije domaće javnosti, biće uskraćeni za veliki deo novca. Ali, ima onih koji su se pripremili na velike promene i bolju kontrolu, pa kreću u kupovinu nekretnina, sklanjaju novac u inostranstvo i slično - naglašava, koordinator FEO.

Uloga

Moderne NVO nastale su nakon Drugog svetskog rata, a sledeći veliki bum desio se osamdesetih godina prošlog veka, podseća Milan Antonijević. Nazivaju ih još i neprofitnim ili civilnim sektorom. Osnovne karakteristike su da se one ne bore za vlast, ali žele da ukažu na različite životne probleme, pa i utiču na vlast da bi oni bili rešeni. Ima ih antiratnih, humanitarnih, za ljudska prava, ekoloških, a po načinu rada aktivističkih i ekspertskih. Kod nas NVO su počele da narastaju tek devedesetih godina.