Baš nas neće dolari

Jedan od najvećih razvojnih projekata Srbije, izgradnja panevropskog Koridora 10, već više godina izaziva brojne polemike i suprotstavlja mišljenja prošle i sadašnje vlasti, dok se u javnosti predstavlja kao projekat velike važnosti oko koga se puno radi i u koji se puno ulaže.

Značaj Koridora 10 posebno je istican zbog sve bližih Olimpijskih igara u Atini koje će se održati u avgustu sledeće godine, zbog čega bi Srbija, po određenim planovima i željama, trebalo da zaradi milione, bar, dinara i to na račun brojnih putnika koji će drumom ili prugom krenuti put Grčke, a uz put se osvežavati u brojnim hotelima, motelima, restoranima, benzinskim pumpama na putu kroz Srbiju.

Ipak, kako izgleda, do velike zarade neće doći, jer su putevi u fazi rekonstrukcije i rehabilitacije kojima se ne nazire kraj, a koje prate stalna odlaganja i pomeranja rokova završetka radova, dok o izgradnji pratećih objekata na autoputu od mađarske granice do Beograda, pa do Niša i granice sa Makedonijom, nema ni govora. Samo zbog toga, prema nekim procenama, sada smo izgubili milijardu dolara. Očekuje se da će se sledeće godine oko dva miliona putnika kroz drumski i železnički saobraćaj naše zemlje, "sliti" u prestonicu Grčke. Gubici koje ćemo zbog toga pretrpeti, tek će se procenjivati.

Ko je kriv

Za ovakvo stanje teško je utvrditi ko je odgovoran, jer je sadašnja vlast za nedostajuću i nekompletnu dokumentaciju dugo krivila prethodnu, dok trenutna opozicija danas otvoreno optužuje nadležna ministarstva i resorne direkcije, čak i ŽTP i PTT za neodgovornost i nesposobnost prilikom radova na Koridoru 10. Oni tvrde da je prva faza na izgradnji Koridora, koja podrazumeva kompletnu rekonstrukciju autoputa kroz Srbiju i deo železničke pruge, trebalo da bude završena do Olimpijskih igara, te da 220 miliona evra koje bi dala Grčka, nije iskorišćeno. Sadašnja vlast tvrdi da sve ide po planu i da su sve uradili kako je trebalo.

Značaj Koridora

Trenutno ne postoji direktan autoput iz zapadne Evrope do Grčke, pa dalje prema istoku, nego se koriste alternativne saobraćajnice. Obnavljanjem i modernizacijom naše saobraćajne infrastrukture, rešio bi se problem balkanskog "uskog grla", a za one koji koriste ovaj pravac, skratilo bi se vreme i smanjili troškovi putovanja i transporta. Takođe, Koridor 10 nije samo multimodalni drumsko-železnički koridor, već i šansa za privredni i opšti razvoj zemlje, jer bi se oživljavanjem ovog pravca, podstakla razvoj i povezivanje putne i železničke mreže kao i privrede u regionu.

Koridor 10 na svom osnovnom pravcu povezuje osam država, počev od Salcburga do Soluna, uključujući kracima još šest država. Od ukupne dužine putne saobraćajnice koja iznosi 2.360 kilometara, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara. Manje od polovine, 380 kilometara čini pun autoput. Oko 165 kilometara koridora u formi je poluautoputa, dok deonica od 255 kilometara ima samo dve trake.

Poslednje studije pokazuju da je više od 80 odsto svih puteva u Srbiji ispod srednje ocene, a da čak 30 odsto zahteva hitnu rekonstrukciju. Koliko će koštati rehabilitacija i izgradnja Koridora 10, zavisi od toga gde se put nalazi, jer cena puta najviše zavisi od konfiguracije terena. Kilometar puta kroz Vojvodinu, prema procenama stručnjaka, može se izgraditi i za milion evra, dok će se u gradnju puta kroz Grdeličku klisuru, najtežu deonicu, uložiti više od deset miliona evra po kilometru.

Za izgradnju delova autoputa od Beograda do makedonske granice, trebalo bi izdvojiti oko 800 miliona evra, u izgradnju leve trake od Horgoša do Beograda oko 300 miliona evra, za završetak trase od Novog Sada do Beograda, bez novog mosta kod Beške, oko 215 miliona evra. Procenjuje se da će za deo autoputa Niš-Pirot-granica sa Bugarskom, biti potrebno do 600 miliona evra.

Osim puteva, radovi na projektu Koridora 10 podrazumevaju i izgradnju pratećih objekata visokog standarda, počev od modernih graničnih prelaza do motela, benzinskih pumpi i prodavnica. Prema prostornim planovima, predviđeno je da se uz postojećih 31, izgradi još 48 odmarališta, da se osim 39, na Koridoru 10 izgradi još 61 benzinska stanica i da se uz 20 postojećih napravi još 37 motela.

Rokovi

Ministarka saobraćaja i telekomunikacija Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević je početkom ove godine izjavila da će "radovi na autoputu Koridora 10 biti završeni 2004. godine, osim na delu puta u Grdeličkoj klisuri, koji bi trebalo da budu gotovi 2005. ili 2006. godine". Međutim, predstavnici grčkog Ministarstva inostranih poslova koji su, na osnovu "Helenik plana" za južni krak koridora kroz Srbiju predvideli 250 miliona evra, takođe su početkom ove godine više puta izražavali bojazan da do ulaganja sredstava neće doći, zato što izrada projekata u Srbiji kasni.

Andreas Loverdos, zamenik ministra inostranih poslova Grčke, prema navodima nekih medija tada je govorio da Koridor 10 "neće biti završen još mnogo godina, a nije izvesno ni da li će nedostajući deo autoputa na jugu Srbije biti gotov do Olimpijade". Naše Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija odlučno je demantovalo da projekti kasne, obrazlažući prenete Loverdosove izjave kao pogrešno interpretirane od medija. Ipak, ona je istakla da je zbog loše postavljenog projektnog zadatka za Grdeličku klisuru, sve rađeno ispočetka, te da je nemoguće očekivati da put kroz Grdeličku klisuru bude završen do 2004. godine.

- To je izuzetno teška deonica, planinski teren, koja ima četiri-pet tunela i dva-tri vijadukta. Vrednost za ove radove iznosi između 450 i 500 miliona evra. Kilometar tunela na ovoj deonici košta između deset do 20 miliona evra, dok na ravničarskom terenu kilometar puta u tunelu košta 2,5 miliona evra. Resorno Ministarstvo susrelo sa još jednim problemom, a to je da na većini deonica Koridora 10 uopšte nije postojala projektna dokumentacija, precizirala je tada Rašeta-Vukosavljević. Tom prilikom, ona je takođe rekla da je ova vlast od prethodne nasledila loše projekte, neusaglašene sa standardima EU, kao i da su korekciju starih projekata za Koridor 10, radili godinu i po dana.

Ipak, ovih dana, kako navode u Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija, panevropski Koridor 10 u Srbiji kompletiraće se najranije 2010. godine. Procenjuje se i da će modernizacija postojećih i izgradnja preostalih deonica koštati od 1,6 do dve milijarde evra. Ipak, kako obećavaju u ovom Ministarstvu, putna mreža Srbije do Olimpijade u Grčkoj biće spremna da primi očekivani povećan obim saobraćaja.

Nešto se radi

Prema nedavnoj izjavi Tihomira Timotijevića, direktora Republičke direkcije za puteve, ovih dana privode se kraju radovi na poluautoputu između Beške i Beograda i krajem meseca 25 kilometara puta naćiće se u saobraćaju. U okviru Koridora 10 obavljaju se radovi na obilaznici Beograda, koji obuhvataju popravku mosta kod Ostružnice i gradnju dela kolovoza autoputa između Ostružnice i Dobanovaca.

Graditelji užurbano rade desnu traku obilaznice Leskovca, a u toku su pripreme za rehabilitaciju autoputa od Malog Požarevca do Leskovca i od Beograda do granice s Hrvatskom. Prioritet je izgradnja punog profila autoputa od mađarske granice do Beograda, nastavak izgradnje obilaznice Beograda, kao i izgradnja autoputa od Grabovnice do makedonske granice, a u planu je i izgradnja autoputa između Niša i Dimitrovgrada, pa i povezivanje Čačka, Kraljeva i Užica sa Koridorom 10.

U svakom slučaju, postavljeni rok do Olimpijskih igara za završetak radova na Koridoru 10, nećemo u potpunosti ispuniti. Izvesno je da ćemo zbog toga dosta izgubiti, ali, ostaje to što je u Srbiji ipak stvarno nešto počelo da se gradi i radi.