Suđenje starom režimu

Trebalo bi da postoji razlog za zadovoljstvo, čak i katarzu, ako ne i slavlje. Osniva se specijalni tribunal pred kojim će se čelnim ljudima režima Saddama Husseina suditi za genocid, torturu, masovne egzekucije i druge zločine. Human Rights Watch, istaknuta međunarodna grupa za pritisak, pretpostavlja da je tokom protekle dve decenije Husseinove vladavine pobijeno najmanje 290,000 Iračana; ta cifra isključuje one – kojih je verovatno znatno više – koji su živote izgubili u ratovima koje Saddam vodio. Ona ne uključuje ni milione Iračana koji su propatili na druge načine. Dovođenje ključnih izvršilaca zločina pred sud i stvaranje novog sistema zakona mora se pozdraviti.

Ali ne tako brzo. Problem oko toga ko će nadgledati novi sudski proces je rešen. Vladajući savet koji su imenovali Amerikanci ove nedelje je saopštio da će uskoro biti osnovan tribunal koji će suditi zločincima – i da će njime u potpunosti upravljati Iračani. Međunarodne organizacije koje se bore za ljudska prava, Ujedinjene nacije, pa čak i Britanija, glavni američki partner u vladajućoj Privremenoj koalicionoj vladi (CPA) izražavaju zabrinutost. Oni strahuju da takav tribunal neće ispuniti međunarodne standarde za fer suđenje. On će možda tražiti smrtne kazne za najteže krivce. Najzabrinjavajuće i najporažavajuće, on rizikuje da njega i Iračani i autsajderi shvate kao oruđe osvete pre nego kao najavu novog, čistog i nepristrasnog sudstva.

Većina tribunala koji su osnovani tokom prošle decenije – za suđenje za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti izvršene na problematičnim mestima kao što su Ruanda, bivša Jugoslavija, Sijera Leone, i, nedavno, Kambodža – uspostavljeni su pod pokroviteljstvom UN, i ako ništa drugo imaju jak sastav međunarodnih sudija. Svi postupci se sprovode u skladu sa međunarodnim pravom. Ni jedan ne dozvoljava smrtnu kaznu. Ali sud koji se uspostavlja u Iraku, uz podršku Amerike, nije pod okriljem UN. Njime će u potpunosti upravljati Iračke sudije, mahom po iračkim zakonima i krivičnom postupku, koji često nije u skladu sa međunarodnim pravom. Kada CPA konačno u julu prenese formalni suverenitet na prelaznu vladu, postoji šansa da novi vladari insistiraju da se tribunalu dozvoli da ponovo uvede smrtnu kaznu koju su Amerikanci ukinuli nakon što su u aprilu svrgnuli Saddama.

Britanci posebno strahuju zbog planova u vezi sa sudom, i tiho su pritisli Bertnarda Ramcharana, v.d. Visokog komesara za ljudska prava UN, da prošle nedelje napiše pismo Paulu Bremeru, američkom prokonzulu koji se nalazi na čelu CPA, u kojem izražava zabrinutost zbog nacrta plana koji izgleda nije u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom. Ramcharan takođe sugeriše da bi se morale uključiti međunarodne sudije, tužioci i istražitelji sa iskustvom u slučajevima vezanim za ljudska prava. U nacrtu Vladajućeg saveta, međunarodni pravnici se pominju samo kao eventualni savetnici.

Zahvaljujući Ramcharanovoj intervenciji, savet je u poslednjem trenutku uneo neke ispravke. Detalji o statutu suda tek treba da se objave. Ali pretpostavlja se, recimo, da je savet rešio da dozvoli da se međunarodni pravnici angažuju kao istražitelji, ali ne i kao sudije. A optuženici će imati pravo na pravne zastupnike i žalbu. Ali u statutima trinbunala se nigde eksplicitno ne pominje da zabrana izricanja smrtne kazne. I odista, pojedini članovi saveta su nagovestili da bi ona mogla da vasrksne i primeni se na Saddama, in absentia ako treba, i njegove najbliže saradnike. Time bi za Britaniju i bilo koju drugu zemlju Evropske unije bilo bukvalno nemoguće da isporuči zatvorenike tom tribunalu.

"To će biti jedan plemeniti eksperiment," kaže Adnan Pachnachi, bivši ministar spoljnih poslova koji je sada u Vladajućem savetu. "To govori da nameravamo da primenimo vladavinu prava i ne dozvolimo da želja za osvetom prevagne." Organizacije za ljudska prava nisu uverene u to. Richard Dicker, pravni direktor u Human Rights Watch, strahuje da "bi se ovo moglo degenerisati i politička šou suđenja".

  Trunje i balvani

U svakom slučaju, nalaženje kvalifikovanih i nepristrasnih iračkih sudija i pravnika koji će uči u sastav petočlanog tribunala biće teško. Mnogi koji su radili pod starim režimom imaju reputaciju ukaljanih, dok se objektivnost onih koji se vraćaju iz egzila, od kojih su mnogi bili Saddamove žrtve, takođe može dovoditi u pitanje. CPA proverava integritet svih sadašnjih iračkih sudija i njihovo nekadašnje članstvo u Saddamovoj Baath partiji. Dosijei polovine su već provereni; samo jedan od pet je diskvalifikovan.

Do sada su Amerikanci podržavali tribunale za ratne zločine koje sponzoriše UN. Ali od samog početka oni promovišu ideju jednog sveiračkog suda bez uplitanja UN, uz obrazloženje da sami Iračani, glavne žrtve Saddama, imaju pravo da sude sopstvenim zločincima. Čak su ponudili $75 miliona kao finansijsku pomoć za sud. .Ali mnogi pretpostavljaju da je američko protivljenje međunarodnom tribunalu za Irak deo njihove kampanje protiv Međunarodnog krivičnog suda UN. U slučaju bivše Jugoslavije, oni su svakako zauzeli suprotan stav, čak su zapretili da će ukinuti zajmove reformističkoj srpskoj vladi ukoliko Slobodana Miloševića ne izruči tribunalu za ratne zločine u Hagu.

Od oko 7,000 osoba koje koalicione snage još uvek drže u zatvorima u Iraku, samo oko 100 su klasifikovani kao ratni zarobljenici: a to znači vojnici u uniformama zarobljeni na bojnom polju. Po međunarodnom pravu, oni moraju ili da budu oslobođeni ili izvedeni pred vojni sud kada neprijateljstva zvanično prestanu. Oko 2,200 su "kriminalci", pljačkaši i slični, koji će na kraju biti predati iračkim vlastima a ove će im suditi pred običnim iračkim sudovima. Preostalih oko 4,800 su takozvani "bezbednosni zarobljenici": osumnjičeni pobunjenici, teroristi al-Qaede, potencijalni bombaši samoubice, i svi drugi za koje se smatra da za koalicione snage i Iračane predstavljaju pretnju. Tu su i 101 "zarobljenik visokog ranga" osumnjičeni za najteža zlodela pod Saddamom, uključujući i 38 od najtraženijih ljudi (dvojica su ubijena) na "američkom špilu karata".

Za razliku od 600 američkih zatvorenika u Zalivu Gvantanamo, svi "bezbednosni zarobljenici" u Iraku drže se u skladu sa Ženevskim konvencijama. Iako protiv njih nisu podignute optužnice i nemaju pristup advokatima, njihovi slučajevi moraju da budu – i jesu – predmet regularne istrage. Ako se više ne smatra da predstavljaju pretnju, onda ih treba osloboditi, ili ukoliko se sumnjiče za krivična dela, treba ih prebaciti u kategoriju krivičnih zatvorenika koji će čekati suđenje pred regularnim sudom. Ali oni za koje se i dalje smatra da predstavljaju pretnju bezbednosti će možda ostati u pritvoru u od strane "okupacione sile", odnosno CPA, dok god okupacija traje.

 Šta će se sa zatvorenicima dogoditi kada dođe 1. jul sledeće godine, kada Iračani treba da preuzmu vlast? Niko nije siguran. Većina masovnih ubica i drugih teških zločinaca protiv međunarodnog prava će verovatno završiti pred ovim novim specijalnim tribunalom, za koji se pretpostavlja da će početi s radom sledeće godine. Ostali će možda biti pušteni na slobodu. Ali Amerikanci će verovatno tražiti da zadrže one za koje zaključe da će moći da obezbede korisne informacije vezane za rat protiv terorizma. A onda će verovatno upasti isti pravni pakao kao i sa zatvorenicima u Zalivu Gvantanamo.