Lilić: Vlada neće realizovati uslove Vašingtona

Poput prethodnih, Srbija i Crna Gora će se i naredne godine suočiti sa 31. martom, kada bi američki Kongres trebalo da odobri finansijsku pomoć, ukoliko proceni da je saradnja sa Haškim tribunalom na zadovoljavajućem nivou. Među uslovima koje Srbija treba da ispuni, pored saradnje sa Hagom i poštovanja Dejtonskog sporazuma, u predlogu američkog zakona o finansijskoj pomoći stranim zemljama, ove godine prvi put se poimence spominje i hapšenje bivšeg komandanta bosasnkih Srba, Ratka Mladića.

S obzirom na to da se Srbija trenutno nalazi pred parlamentarnim izborima i konstituisanjem nove vlade, pitanje je ko do 31. marta može na sebe da preuzme obavezu izručivanja haških optuženika. Ustavni pravnik Stevan Lilić za B92 kaže da je aktuelna Vlada još uvek operativna i da bi ona mogla da izruči Mladića: "Ja mislim da vlada neće uspeti da realizuje izručenje Mladića do kraja svog mandata, dakle do Nove godine, već će to biti zadatak nove vlade. Moja procena je da će krajem januara ili početkom februara biti konstituisana nova vlada, ukoliko ne izbije neka velika kriza. Ona može odmah da pristupi realizaciji ove obaveze koja postoji po međunarodnom ugovoru, a kako će ta vlada biti koalicija određenog tipa, tako da će vrlo verovatno u martu doći do situacije kada će se uskratiti pomoć Vašingtona našoj zemlji zbog neispunjenja ovog uslova".Analitičar američke spoljne politike Obrad Kesić u izjavi za Radio B92 podseća da se, prilikom odlučivanja o finansijskoj pomoći i njenom uslovljavanju, radi o inerciji američke administracije, koja već četvrtu godinu za redom postavlja iste uslove Srbiji. "To je normalna procedura usvajanja budžeta, u sklopu koga je i budžet finansijske pomoći raznim stranim zemljama", kaže Obrad Kesić: "Uvek postoji mogućnost da državni sekretar odluči da je u interesu Amerike da se ne prihvati taj rok, ali zbog inercije koja postoji u odnosu između Srbije i SAD, ne očekujem neke velike izmene u ponašanju. Jednostavno, dok ne izađemo iz ciklusa uslovljavanja i neke vrste trgovine i ne uspostavimo neki normalniji odnos sa Amerikom, možemo da očekujemo svake godine ovakvu politiku". Ukoliko ispuni uslove, Srbiji će, prema predlogu Kongresa, 31. marta sledeće godine pripasti 100 miliona dolara: "Mnogi ljudi prave grešku jer kad čuju tu brojku misle da to sve ide Srbiji i da je to sve u kešu. Veći deo toga nikad se ne pretvori u keš, jer to ostaje u samoj Americi kao pomoć tzv. demokratizaciji zemlje, a to mahom ide preko američkih nevladinih organizacija koje organizuju programe obuke i programe u Srbiji, tako da se te pare potroše i pre nego što dođu do Srbije. Drugi deo koji je rezervisan za projekte, takođe je rezervisan za specifične projekte i ta sresdtva se ne koriste kao gotovina", rekao je Kesić.